Embedded Files
Vino 1892
01.01.1892
O Trgovačkom ugovoru s Italijom.
U prošlom broju našega lista kazali smo, kako glasi trgovački ugovor u onoj točki što se vina tiče. Po onomu naši čitaoci mogli su razumiti, kako je Auštrija primorana pustiti uvoz talijanskomu vinu na naše strane uz tarifu od sama for. 3.20 nov. kada bi Italija odpustila i snizila tarifu drugim državam za uvoz njihova vina u Italiju. Sada je pitanje: hoće li Italija sniziti tarifu drugim državam ili neće? To je zagonetka, koja se neda na prvi mah odgonetati. U Monakovu, kada su poslanici ugovor sklapali, auštrijski poslanik hotio je, da se ostane odmah na čistu, to jest, da se digne prvašnja tarifa od forinta 20 na talijansko vino, koja mu se puno visoka činila, te da se odredi 10 for. Na to je, kako se govori, i talijanski poslanik bio kael pristati, a po tomu ni mi nebi loše stali, jer uz onih for. 10 platit vozarinu, potrošarinu i druge potribe, došlo bi do blizu for. 15, pa sve da se u Italiji, kao što i je sada, prodaje vino po for. 3 etolitar, izašlo bi u trgovini do for. 18. a ta cina nebi nikako ubila cinu našega vina. Tako je bio osnovao auštrijski poslanik, ali magjarski tomu se opirao svakako zahtivao, da ostane stara tarifa od for. 20. Nije on to morebit tražio, da naškodi našemu vinu, već da mu pomože, cineći u svojoj glavi, da Italija neće nikad do toga doći, da svim državam odpusti (jer je sa nikim u zavadi) a tada ni naša država nebi bila u dužnosti njoj odpustiti, ostala bi tarifa od for. 20, te niti kapi talijanskoga vina ne bi na naše strane došlo. Kao što je magjarski poslanik pri sklapanju ugovora u Monakovu mislio, tako i danas kod nas imade nikih ljudi, koji misle, da Italija neće moći odpustit drugim državam, i da nami od ovog ugovora zla biti neće. Da bi Bog dao, da se njihova misao obistini, ali mi ćemo bit iskreni, mi se bojimo i strah nas je, da Italija hoće to odmah učiniti. Promislite malo, što lanjskoga što ovogodišnjega Italija imade priko 50 milijuna etolitara vina za prodaju. Toliko ga je ove godine urodilo, da ga nisu imali više u što livati, te su ga u gustirne, kamenice velike livali, a ostavili toliko groždja po vinogradim, jer neimali u što mećati. I sada u Napulu i u okolici, gdi su posve dobra vina, najbolja vrst prodaje se po for. 3 etolitar. Italija nezna što da radi od svoga vina, te ona valja na svaki način, da mu traži na kojigod kraj izlazka. A da je to istina, i da mi imademo razloga, da se bojimo, potvrdjuju visti, koje dolaze iz Italije, gdi trgovci, posidnici i težaci počeli su već poticat vladu, da odmah snizi tarifu drugim državam i put njihovu vinu otvore. Uz to javljamo da odbor u Pešti i u Beču već je u svojem pritresanju odobrio ugovor i zaključio da se prikaže zastupnicim takodjer na odobrenje. U Bečkom odboru bio je naš zastupnik Dr. Klaić, koji je prikazao potribe naše zemlje, koja jedino o vinu žive, a s novim ugovorom kako bi naša Dalmacija u trgovini sasvim propala, te je bio predložio da se ugovor ne odobri, da se natrag povrati, i ona točka glede vina da se digne. Išao njegov predlog na glasovanje, te 5 ih glasovalo zanja 25 proti njemu. Nije više dakle nikakove hvajde i u Pešti i u Beču ugovor će bit odobren. Neostaje nam drugo nego da svaka obćina opet brzojavi na sabor, koji će o tomu odlučiti i da zaprosi, neka se, kako je Klaić predložio, ona točka o vinu preinači. Za tu svrhu sastavio se je u Splitu odbor, u kojemu su gospoda Petar pl. Tartalja, Dr. Leonard Tommaseo, Don Ivan Lubin, Sime Capogrosso, V. Morpurgo, Radoš Vitturi, Ive Matošić, Ante Roje. Oni će pozvat sve obćine, posidnike i težake, da se molbenicam na bečki sabor obrate. To je dobro i plemenito dilo, ali nam se čini, da bi bilo bolje Njegovu Veličanstvu Našemu Kralju obratiti se. Čuje se još glas iz pokrajine, da bi dobro bilo iz Dalmacije poslati nikoliko ljudi u odaslanstvo prid noge Kraljeve i zamoliti njegovo dobrostivo srce, da svojom mogućnom besidom učini, neka se taj bič od nas odaleči. I mi se pođpuno s tim slažemo i uhvamo se, da naš primilostivi Vladar svrnuo bi pogled na našu Dalmaciju, koja mu je puno u srcu; kako se je i lanjske godine prigodom dolaska u Split izrazio. Istina je, da je Dalmacija jedna od najmanjih država u njegovoj kruni po broju pučanstva, ali najjača je po pogledu svoga vina. Sva država Auštro-Ugarska nije našla ove godine nego malo više od 2 milijuna etolitara vina, a Dalmacija sama uhvatila je 1 milijun. Dakle računajuć po vinu, ona valja za polovicu sve države. Triba se i na ovo obazriti, a promisliti napokon, da u Dalmaciji neima ni tvornica nit ikakove druge trgovine osim vina; kada bi se to diglo, sve bi joj se diglo, i ne za jednu godinu, već za 13 godina, kako je ugovor sklopljen. Obćine, trgovačke komore, zastupnici naši, čas je najveće potribe, pripomoći, što morete, činite, ne kasnite, jeda li bude od koje hvajde!
PUČKI LIST.
Šta je nova u Splitu.
Na obranu vina. - I trgovačka komora i obćina sazvale su naprišno naročito viće, da se odredi molba na carevinsko viće na obranu našega vina. Tako bi jednoglasno zaključeno. Odbor za obranu vina ovdi ustanovljen poslao je ovih dana na sve obćine molbu, koju neka podpiše i svaka svomu zastupniku u Beč na vrime pošalje.
Noćni kalaši. - Obnoć u kasno doba po nikim uličam čuje se po gradu i varošima bučno pivatanje i kričanje noćnih gradskih kalaša, što smeta mirnom počivanju. Imalo bi se to strogo zabraniti. Noć je za spavanje.
15.01.1892
O filošeri ili lozovoj uši.
U jednomu od prošlih brojeva upozorio vas je "P. L." da vam je filošera na vratima i obećao, da će vam u buduće pripoviditi sve što se do sada o tome nemilomu skotu znade, da ga bolje i potanje upoznate i da se na vrime proti njemu oboružate, te tako barem dilomice budete znali umanjiti nesriću, koja vam, bez svake sumnje, priti. Po onomu što vam je "P. L." od prije o filošeri kaživao, biti će te razumili, da za vas neima gorega biča od nje, pa zato ni najmanje ne dvojim, da će te sve što ću vam sada o njoj kazivati, najvećom pomnjom pratiti i doslovce uporaviti. Da vam pak moje pripovidanje bude bistrije, poći ću nikim stanovitim redom, te ću vam najprije pripoviditi po štogod u obće o njezinoj prošlosti i sadašnjosti, pa onda kako se umnaža i kako živi, kako uništuje lozu, a napokon kako će te se od nje braniti, ako vam, nedaj Bože, iznenada kucne na vrata.
Nazad četvrt vika, nije se za filošeru nigdi na svitu znalo, nego samo u njezinoj domovini t. j. u sivernoj Americi, gdi je, kako se misli, još od nazad mnogo vikova živila, ali za tamošnje loze nije bila pogibeljna, kao što nije ni danas, jer su one puno trpećije od naših. Ništo prije god. 1868 opazilo se je u Francuskoj, da su vinogradi počeli naglo i sasvim propadati. Svak je u obće a osobito težak, bio zamrao od pusta straha, jer nije nitko znao za uzrok tomu propadanju a još manje za način kako bi mogli stati na put nesrići, koja je pritila u malo vrimena sve francuske vinograde u pustare pritvoriti. Uz to se je filošera, neimajuć na putu nikakove zaprike i od ljudih nepoznata, širila i od istih nas u neznanju amo tamo sve to više prinašala. Tek god. 1868 pronadje niki francuski učenjak, da tomu propadanju nije nitko uzrokom nego filošera, te se je po tomu odmah bilo na čistu, da su je isti Francuzi iz Amerike uveli i to dovažanjem loza iz tamošnjih zemalja, u kojima su uvidjali spas proti drugoj jednoj bolesti, koja im je još od god. 1848 vinograde tamanila t. j. proti lugu.
Nu ako se je pronašao uzrok, nije za to lik, kojim bi se nesrića zapričiti mogla, pa se je za to filošera i dalje po volji širila, tako da smo je već nakon same 3 godine t.j. god. 1871 i u našoj carevini imali. Od god. 1868 pa do danas, dakle u same 23 godine uvukla se je filošera što sama, a što našom krivnjom u sve krajeve ciloga svita gdikod imade loze; dočim prije toga nije je bilo nego u samoj sivernoj Americi. U našoj carevini imade je danas svugdi osim što je još neima u nas, u Tirolu i u Vorarlbergu, te je do sada više od 80 po sto svih vinograda naše carevine što uništila, a što samo okužila. Nu ako je mi i ove dvie druge pokrajine neimamo baš u kući, ne moremo se tomu ništa veseliti, jer je imamo okolo kuće, a to je opet isto, kao da je već i imamo.
Odmah od onoga dana, od kada se je proglasilo da se filošera u Francusku uvukla, i netom se je vidilo kakova je šteta, što ju ona vinogradima nanaša, obećale su vlade, razna družtva, bogataši i drugi mastnih nagrada onomu, koji bi pronašao jeftini i sigurni način, kojim bi se filošera mogla tamaniti, a da loze ipak u životu ostanu. Sama Francuska vlada obećavala je 150 hiljada fior. Nu premda se je kušalo sve što čovik može pomisliti, ipak se takova lika nije još našlo. Nikojim sredstvima što ih se je pronašlo, može se doduše filošera utamaniti, ali sva ta sredstva nemogu se u obće upotribiti, jer ili su priveć skupa, ili loza takodjer od njih gine ili se nemogu nego samo pod nikim stanovitim okolnostim upotribiti, kako ću vam to u buduće potanje raztumačiti. Jedino što nam ostaje, jest pustiti filošeru na miru, a nasadjivati vinograde amerikanskom lozom, koju, kako smo već čuli, filošera ne uništuje.
Toliko sam vam želio kazati o filošeri u obće, a u dojdućemu broju nastaviti ću o načinu kako se ona umnaža, kako žive i kako uništuje lozu.
Uz to vam od srca čestitam mlado lito sa željom da vas Bog u buduće barem od ovoga biča sačuva, kada se nećemo moći obraniti od onog drugoga - trgovačkog ugovora.
S. Bulić.
Šta je nova u Splitu.
O trgovačkom ugovoru stigle su slideće visti:
Iz Budimpešte 11 tek. Naša trgovačka komora odazvala se je splitskoj. Išlo je odaslanstvo u ministra moleći ga za nastojanje, da se pogibelj odaleči. Ministar obećao i poslao odmah dva savitnika u Beč za tu svrhu.
Iz Beča 12 tek. Danas započela razprava. Klaić govorio proti ugovoru s Italijom, prikazao potanko da brodarenje, ribarstvo, vino ponajviše jest, jedini vrutak našeg blagostanja. Razprava će trajati šest dana. Za ugovor upisalo se 36 govornika, proti njemu 31, izmedju kojih naši Bulat, Borčić i Perić.
05.02.1892
NIJE HVAJDE!
Ni od glasa trgovačke komore, ni od molbenicâ svih obćina, ni od svih govora zastupnika nikakove hvajde — vićanje o ugovoru još na 19 prošloga miseca u Beču puklo. Trgovački ugovor s Italijom bi primljen su 211 glasova većine proti 88 manjine. Ta vist nas nije toliko priplašila, nije nam bila nenadna, znali smo već prije, da je velika većina za ugovor, znali smo i poradi drugih razloga, da je tako moralo biti, ali sasvim tim ta nam je vist čudnovata, teška, srcu nepristupna. Nije za našeg težaka ovo pitanje politike, već pitanje zalogaja kruha, pitanje života. Novim ugovorom mnoge će zemlje naše Krune biti na koristi, mnoge će i na šteti, nijedna žešće od naše neće udarac oćutiti. Dalmacija što žive o vinu žive, bez njega u današnjem stanju ne more da žive.
Našoj braći u Hrvatskoj, Slavoniji bolest ubatalila lozu, ali eno njima plodnih sijanica kano mora; pšenice, žita, kukuruza, da ga u daleki svit u trgovinu šalju; eno gustih šuma, da za samo golo drvo na milijune hvataju. A u nas u Dalmaciji? Neretvansko polje, imosko, vrgorsko vodom neuredjeno, ravni Kotari zapušteni; žuka, ševar, divlja travurina, dračje tuda reste - od tudjeg žita kvas misimo. O šnmam ni govora. Biokovo, Mosor, Dinara, Kozjak, Marjan, ošišani od mletačke sikire, goli golcati - jedva naramak suhvaraka, da na ovom čiču zime ozeble prste ogriješ. Vadeć vino i ulje, od svačesa imademo potribu izvanka. Ulje potla deset godina urodi neurodi, u bezcinje se proda, vino jedino nam pouzdanje, a novim ugovorom i njegovoj se trgovini trag zameće. U Dalmaciji nikakove druge trgovine. Naša posestrima Bosna do jučer moreš reći turski pašaluk, a danas perjanica za kapom Austrijske države: puti se krče, željeznice provadjaju, tvornice podižu, trgovina otvara, puku se zalogaj pruža - Dalmacija kao Lazarica odavna sve to još prosi i Čeka.
Mi se nečudimo većini zastupnikâ, da je za ugovor glasovala, svak gleda korist svoje zemlje. Njihovu vinu ugovor nije škodovao, jer ga i neimadu, loze ne sadu, a njihovoj će drugoj trgovini možda biti od koristi. Od njih nismo zahtivali ni želili, da svoju korist za našu ljubav prigore, ali od druge strane želimo i vapijemo, da se na nas bolje pogleda, da nam se barem šteta čimgod nadoknadi. Čast vam i dika narodni zastupnici, Čast ti Klaiću, Bulate, Borčiću i svim ostalim, što ste ovog puta na obranu puka vaš glas digli. U svakoj zgodi kao i u ovoj neka se naše potribe kroz vaša usta tamo čuju. Nikakav posao nedajte da do nokata dogori, već na vrime da ste na skoku. Ako nije hvajde kada govorite, bit će grdje kada mučite. Neka ste maleni brojem, budite veliki srcem, odlučnošću, ustrajnošću.
Ugovor je primljen, jedan bič eto se je spleo, puče, hoće li te ošinuti, nezna se. Italiji data je uz nike uvite polakšica, hoće li se ona poslužiti, nezna se; bojimo se, da hoće. Iza odobrenja cilovitog ugovora priporučilo se je vladi da se ona točka o vinu popravi i stalna carina povišena na talijansko vino udari. Svi su zastupnici na to pristali, vlada je tvrdo obećala, da će se odmah o tomu s Italijom dogovarati, i korist naše zemlje braniti. Sva mala nada u tomu nam još stoji. Podje li za rukom, nitko veseliji do tvoga "Pučkoga Lista" da ti tu radostnu vist javi, puče!
O Trgovačkom ugovoru.
Vićanje i razpravljanje o trgovačkom ugogovoru u Beču, počelo je već na 12 prošloga miseca. Prijavilo se je 36 zastupnika, da će za njegovo odobrenje govoriti, a 31 proti tomu. Nemoguć ti poradi tisna prostora našega lista izkazati, puče, što je dični zastupnik braće u Istriji Dr. Laginja, kao što su i junački zastupnici naših plemenjaka u Češkoj za te govorili, iznit ćemo samo u kratko jezgru onoga, što su naši zastupnici iz Dalmacije na tvoju obranu u Beču rekli.
Na 12 potanko i na široko govorio je Klaić:
Na tri se stvari on u ugovoru tuži: na brodarenje, ribarenje i pogibelj trgovine našemu vinu. Talijancima je sasvim slobodno po našem moru ploviti i trgovinu voditi, tako da su prošloga lita i male parobrode bili poslali amo na našu obalu, da se našim brodovima nameću. Njima je slobodno i ribarštinu voditi, njihove mriže iz našeg mora ribu iztežu, slobodno im je tu ribu i po našim gradovima pri moru prodavati, bez da ikakova poreza plaćaju; dočim naši ribari plaćaju porez. To je veliko poniženje za nas, da se bolje u našoj kući gledaju stranci, nego li mi domaći. Istina je, da je po ugovoru dopušteno i našim ribarima na talijanskoj obali ribariti, ali, osim što ona obala nije za ribarenje, tko bi imao srca tamo poći, kada Talijanci donje Italije u Romanji i Pulji ne dopuštaju ni istim Ćozotim, koji su im zemljaci, na svoju obalu pristupiti, već ih puškam s kraja dočikaju. Italija hotila bi nam i otok Pelagružu k sebi prisvojiti, koji je otok naš i od velike je koristi, osobito za Komiške ribare. Mi zastupnici išli smo glavom u ministra pridsidnika, da ga za to upitamo i on nas je umirio, govoreći: da nitko nesumnja o pravu Auštrije na taj otok. Trgovački ugovor štetan je najviše po naše vino, koje je jedini žitak pučanstva u Dalmaciji. Ona točka, koja uz samo fior. 3.20 nov. carine daje polakšicu Italiji za uvoz vina na naše strane, za nas je pogubna. Ako se dosad Italija nije poslužila, bile su zaprike, sada će se te zaprike odalečiti i ona će se na našu štetu okoristiti. Bilo je bolje udariti stalnu carinu od fiorina 8, kako sam ja to u misecu listopadu rekao barunu Kalchbergu, koji je o Monakovu ugovarao. Dalmacija je najbogatija zemlja vinom, zašto se prije ugovora nije sastavilo povirenstvo, i kogod iz Dalmacije bio upitan? Dužnost je vlade, da čuva i brani korist naroda s kojim upravlja. Vas se je novac naših gospodara u obradjivanje polja, vinograda uložio, vas krvavi trud našega težaka u lozi je. Italija puno više rodi vinom od nas, bude li joj slobodno, da se našem vinu nameće, zemlja naša propada. Ona točka svakako triba da se odstrani, inčije najglavniji dobitak, moje zemlje izvrće se na milost i nemilost tudje zemlje, a toga nipošto neću. Glasovat ću proti ugovoru.
Na 15 govorio je zastupnik Bulat:
I on se žestoko tuži na brodarenje i ribarenje što je talijanskim brodovima, ribarima na našoj obali dopušteno. Naši ribari na velik trud a i pogibelj svoj život izlažu, da komad kruha dobiju, a talijanski brodovi nami utakmicu (konkurencu) čine. Ja neimam zla srca proti talijanskim ribarima, koji u Splitu nisu od nikoga uvridjeni, i na obćinskoj ribarnici dano im je kao i našim misto da ribu prodaju; ali kao zastupnik onih krajeva što o ribarštini živu, ja sam u dužnosti, da se na tu polakšicu potužim i korist moje zemlje branim. Našim domaćim ribarima nosi se iz ruku kruh, koji krvavim trudom dobiju. Jedini pak proizvod naše zemlje vino daje se po ugovoru na milost Italiji, da ona more svoje uz malu carinu od for. 3.20 na etolitar amo voziti i našemu put u trgovini zatvarati. U Dalmaciji ima 524 hiljade stanovnika, od kojih polovica jedino o vinu žive. Dalmacija more naći priko 1 milijun i 200 hiljada etolitara na godinu.
Po novom ugovoru cine bi se tako snizile, da bi ova zemlja bila štetna na godinu od 4 do 5 milijuna forinta. Stoga, vidite, došle su tužbe, prošnje sa svih strana Dalmacije. Neima sumnje, da se Italija neće odmah ovom polakšicom na svoju korist poslužiti, kako je to častni zastupnik Klaić temeljito dokazao. I obćina splitska, koja imade svojih dobara, a kojoj je potriba na godinu do 130 hiljada forinta, oćutit će godišnji gubitak od for. 14 hiljada. A tako će uslid ugovora i mnoge druge obćine štetovati, jer će bit manje prihoda od potrošarine. Dalmaciji vlada svakako valja da nadoknadi ovu štetu. Mogla bi malo nadoknaditi, kada bi snizila cinu soli za ribare i oprostila ih od nameta, kada bi plovidbu malih brodova podpomagala. Sve bi to malo i ništa bilo; jer i kada bi vlada oprostila svu Dalmaciju od cilog zemljištnog poreza, nebi ni deseti dio štete nadoknadila. Toliko će naša zemlja štetna biti! Po novoj francuskoj tarifi našem vinu zatvoren je put i za Francusku, a Grčka opet s druge strane namećat će nam se svojim vinom. Naše zemlje većinom nisu nego za lozu; propadne li trgovina vinu, naš puk valja da seli, Dalmacija će postati bolestno udo auštrijske monarhije. Ja nikako nemogu glasovati za ugovor s Italijom.
Za šest dana govorilo se u viću o ugovoru, a na 19 došlo je na glasovanje. Za ugovor glasovalo je 211 zastupnika a proti njemu 88. Ugovor se je morao ili vas cio primiti ili vas cio odbiti. Pri tom glasovanju nije se moglo ništa izpustiti, ili sve ili ništa. Bi dakle većinom primljen vas. Još se je naših zastupnika Borčić, Perić i drugi bili javili da govore, ali rok vrimenu od 6 dana iztekao, puno zastupnika, samo ih nikoliko odabranih govori. Iza glasovanja zastupnici nastojali, da kad je ugovor cilovit primljen neka ostane, ali neka se u nikim točkam popravi. Baš se je ciljalo na onu točku o vinu, da se ona carina od for. 3.20 na talijanska vina povisi na 8 for. ili barem na 6 for. Na to je većina pristala i vlada obećala, da će se odmah s Italijom o tomu razumiti, i priporuke naših zastupnika na pameti držati.
Na 22 to je osobitim naćinom priporučio i govorio Borčić:
Nijedna zemlja nije jače i gore oštećena do kraljevine Dalmacije. Svi plodovi njezine zemlje: vino, ulje, smokve, bajame, žrtvovani su, a uz to još na moru: ribarština i plovidba. Upisan u listinu govornika, žao mi je da nisam mogao do riči doći, kako mi je bio gospodin prisidnik obećao; čustvo otačbeničke ljubavi neda mi mira, hoću da podignem glas proti zlu, koje se mojoj domovini nanosi. Sva nada, žitak Dalmacije jest vino, koje je poradi svoje vrstnoće po svemu svitu poznato. Vozilo se je za Francusku, Švajcarsku, Nimačku, za Galiciju, Ugarsku. Cine u zadnje vrime poskočile, naš težak sve svoje stanje u lozu stavio. Polakšicom od for. 3.20 što se Italiji daje spravlja se nama očita propast. Italija nalazi na godinu do 40 milijuna etolitara, ona svojim vinom more poplaviti svu Europu. Naša vina nemogu uzdržati utakmicu napram talijanskom. Dalmacija, kako je moj častni prijatelj Bulat kazao, štetovat će do 5 milijuna forinta na godinu. Pasti će cina vinu, pasti će i cina zemljištu. Dalmatinski vinogradi zauzimlju 120 hiljada hektara, procinimo li svaki hektar na 2 hiljade for. gubitak na glavnici, koja se u vinograde uložila i padanje zemljišta iznositi će do 80 milijuna for. Kada se ugovor imao sklopiti, zašto se nije kogod iz Dalmacije upitao? Imade u nas trgovaca, koji do 100 hiljada ektolitara izvažaju, zašto nikoga ne obavistiti, nepitati prije za naše potribe? Mi smo se mnogo za državu žrtvovali, a nama se ničim ne odvraća. Zahtivati jošte više od nas bila bi ludost, jer mi se nećemo nikad dati od nikoga nagovoriti, da budemo, ma komu za ljubav, ubojice vlastite otačbine. Ja priporučam visokom viću, da svakako jednoglasno prihvati prikazani predlog.
Taj predlog, da bečka vlada, dogovorno s talijanskom bez naše štete gleda urediti stalnu carinu, bi većinom primljen. Sada je posao u vladinim rukam, kroz malo vrimena znati ćemo, što će biti. U svemu ovomu poslu naši su se zastupnici junački podnili. Jednu ćemo samo opaziti. Njihovi su ih saveznici izdali. U bečkom viću imade više skupova, stranaka. Naši se zastupnici nahode u društvu, skupu Hohenvartove stranke. Oni stojeći u zajednici glasuju š njima, po njihovoj volji, te je bilo pravedno i pošteno da i oni u ovoj potribi glasuju za naše. Toga oni nisu učinili, već na misto da sve obvežu na glasovanje, pustili su na slobodu, kako tko hoće; i tako mnogi od toga skupa glasovali proti nama. To će reći rugati se sa prijateljstvom i poštenjem naših zastupnika. Kada im tako odvraćaju, poradi časti svoga obraza i poštenja morali su se odmah raskrstiti od takovih prijatelja do po zdile. Svak o sebi, neka smo na čistu. Bit će manje, ali sladje, poštenije!
PUČKI LIST.
Šta je nova u Splitu.
Tužba. - Mnogo nam se težaka iz Splita i okolice tuži, da trgovci pogodjeno vino neće da im iz konoba toče. Prošle nedilje došlo je glavom iz Šolte na naše uredništvo nikoliko seljaka, da se tuže na jednog trgovca iz Splita, koji im je bio dao tvrdu besidu, da će bilo vino još u misecu studenom prošle godine iztočiti, a evo je četvrti misec nikojim ni kapi, a nikim jedan mali dio da je iztočio. Mi danas ovu tužbu javno na vidilo iznašamo, da trgovci pogledaju na naš bidni puk, koji više puta i neodiven i neobuven a suviše nesit u punu bačvu gleda, a neima čim ni odiće ni obuće, ni zalogaja kruha da kupi. Pošten trgovac valja da stoji na besidi!
19.02.1892
O filošeri ili lozovoj uši.
Prošloga puta kazao sam vam, štioci "Pučkoga Lista" kako se do sada još nije pronašao jeftini i sigurni način, kojim bi se filošera mogla tamaniti, a da loze ipak u životu ostanu. Nu to vas nemora čuditi, jer i sami znate, da ako se hoće proti komu voditi rat, valja ponajprije upoznati neprijatelja svoga. Ali poznajemo li mi danas dobro i potanko toga našega neprijatelja? Priznati vam moram, da u životu filošerinu imade još dosta toga u čemu nismo još na čistu; nu uztrajnim i razboritim radom doći ćemo, ako Bog dade i do toga, a onda će nam biti i lašnje naći siguran lik, a dok čovik nepoznaje neprijatelja, dotle nije ni siguran da će ga pridobiti. Evo dakle da vam kažem sve što se dosada o filošerinu životu znade.
Ako liti izčupate jednu bolestnu i od filošere napadnutu lozu, viditi će te ako imadete dobre oči na žilicam množtvo zelenkasto-žutih ušenaka, a uzmete li u ruku povećalo i krozanj motrite, tada ćete posve dobro razpoznati da su to filošere. U tih je ušiju tilo zaokruženo poput jajeta i malo oduljasto, imaju na glavi dva ticala a odozdo im proviruje dugo rilo, iz koga izlaze tri bodeža, a na tihi imaju tri para nogu. Te sitne životinjice namistu se na najtanje žilice t. j. one koje trsu hranu pribavljaju, i tu miruju isto kao da su mrtve. Svaka je zabola svoj bodež u žilicu pa mirno iz nje sisa sokove, te se sa toga mista više nemiče niti vadi bodeža. Ovako mirno i nepomično provodi uš dane i nedilje te nepristano sisa sokove. Malo dana kašnje iza kako se je na žilicu namistila počme ona ovlačivati sa sebe kožu, koja joj je sada priuska postala, a to isto učini ona po tri puta. Nakon što je po treći put svukla svoju kožu, počme micati stražnjicom poredavajuć okolo sebe hrpicu jaja od jedno 25 do 30 komada. Ta neizmirno sitna jajašca iz početka su žuto-blide boje, a kašnje postanu tamnija. Dok uš sva ta jaja snese triba joj 3 do 5 dana, a kako sam već rekao, ona se ni tada sa svoga mista nemiče niti iz žilice vadi bodeža. Netom jaja izleže, odmah pogine. Neprodje ni osam dana a iz jaja se počmu leći mlade uši, koje su manje od matere i vitkijega stasa. Mlade ove uši obilaze po žilicam, traže zgodno misto, pa kad ga nadju zabodu u žilicu svoj bodež, sisaju sokove i živu uprav onako, kako je živila i njihova mater t. j. prisvuku tri puta kožu, postanu velike i nalične pokojnoj materi, a onda izleže svaka po 25 do 30 jajašca, bez da su se prije sa muškarcem parile. I sve te mlade uši same su ženske, muškim kako vidite nima nigdi ni traga, pa i one ženske sada nam takodjer po 25 do 30 jaja izlegu, bez ikakva parenja, a onda poginu. Iz ovih jaja nakon 8 dana izlegu se opet mlade uši, koje provode život uprav onako kao i prijašnje pokolino, ali jer ih je sada puno više, moraju se seliti na žilice bližnjih loza, jer im na onoj gdi su se izlegle neima više mista. Na ovaj isti način koti se priko ciloga lita jedno pokolino za drugim, tako da ih se od jedne same uši, od miseca aprila pa do konca otobra, može 8 do 10 pokolina nakotiti te ih u osmom ili desetom pokolinu biti na stotine milijuna. Kako ste već od prije čuli svako pokolino izgine čim se novo okoti, ali time lozi ne bude ni za dlaku bolje, jer izginulo pokolino, ostavilo je za sobom porodicu za 20-35 puta veću.
Ušenci zadnjega pokolina t. j. oni, što se koncem otobra izlegli ne nesu više jaja, nego ostane na žilam i tu mirno prispavaju svu božju zimu a da im i najljuća studen nimalo nahuditi može, pa kad osvane proliće i sok se u lozi pojavi prenu se i oni iza sna, pa nastavu opet onaj isti posao, t. j. sisaju sokove, i nesu jaja bez parenja sa muškarcem. Ova vrst ušiju, o kojima sam vam do sada govorio, zovu se korenjašice, za to jer živu samo na žilama, te su ovo one koje lozi najviše štete čine. Ali ovi ušenci kako ste vidili, nemogu poći na daleki put, oni se samo izpod zemlje vuku od žile do žile a to idje posve sporo. Nu narav se je i zato pobrinula, kako će se filošera ipak moći u brzo i na daleko širiti t. j. dala je da nikojim ušencim ponarestu i krila te tako budu mogli na daleko letati i svoje pleme u brzo i u tudje krajeve naselivati.
Priko ciloga lita, radjaju se na žilama filošere, bez parenja onako kako sam vam gori kazao, nu u tom razdobju imade i mala promina, koju sam hotimice izpustio, da vas nebi ne zabunio. Po prilici miseca lipnja (gjunija) iz jednoga dila jajašca što su se onda snila, izlegu se i takovi ušenci, koji živu ništo drugačije nego sam vam gori bio opisao. Ovim ušencima o kojima hoću da vam sada govorim, nije, kao onim ostalim, sudjeno da ostanu pod zemljom sve do svoje smrti, nego su stvoreni za lipši svit i ugodniji život. Ovi dakle razlikuju se od njihovih sestara duljim tilom i duljim nogama, pa i time što mjesto sama tri puta oni svoju kožu 5 puta prisvuku. Na žilama ostanu samo dok kožu po četvrti put prisvuku i tu živu skupa sa svojim sestrama, bez da ih ove nenavide radi njihove lipše budućnosti. Prije nego će kožu po peti put svući, ostave žilu pa izadju nad zemlju, napokon po peti i zadnji put svuku kožu, a na ledjima im se ukažu velika, jaka i prozirna krila, uprav onakova kao u čvrćka, i u taj čas odletu a u zemlju se više nikada nevraćaju. Ove krilate uši mogu puno i na daleko letati, jer su im krila na prama tilu vrlo velika i jer, kako se misli, mogu punih 17 dana živiti bez okusiti se brane. One obično letaju kad je vrime mirno a najradje ulitaju u sredinu vinograda pa se za to uvik vidi da loze počmu najprije u sridini vinograda propadati a onda dalje u okrug. Kada dakle krilata uš doleti ili ju vitar na lozov list baci, snese ona na njemu, bez parenja, 20 jajašca, leže ih par i par, a kad zadnji par snese, tada pogine. Ova jaja nisu sva jednako velika; imade ih malih i velikih. Iz onih većih izlegu se ženske a iz manjih muški. Čim se ušenci izlegu, odmah se jedan s drugim pari, mužkarac odmah iza parenja pogine, a oplodjene ženske potražu si zgodno misto gdi bi mogle zakloniti ono jedino jaje što ga u sebi kriju, pa netom je to učinila, pogine i ona.
Kako vidite ovo su dakle jedine uši, koje valja da se sa mužkim pare. Ovo jedino jaje što ga je ženska snila, prozvaše ga zimskim jajetom. To jaje prozvaše zimskim zato, jer mu je sudjeno prizimiti; ono je veće od običnoga filošerina jajeta, i prostim okom vidljivo. Ženska ga položi obično na staru koru na panju.
U proliću buduće godine i uprav koncem miseca marča izvali iz zimskoga jajeta bezkrila uš. Ova sad je obično na žile pa tu žive i razvija se uprav onako, kao i one koje su se na žilam izlegle, t.j. snese svojih 25 do 30 jajašca a onda pogine. Iz ovih jaja izlegu se mlade uši, koje živu, i nesu jaja bez parenja, uprav onako, kako sam vam u prvom početku opisao.
S. Bulić.
Šta je nova u Splitu.
Vino. - Zadnjih dana prodalo se je ništo vina po for. 12-13-14 etolitar. Po konobam se prodaje na 14 16 litar.
Nove knjige
Naš valjani suradnik Sf. Bulić, učitelj u Gružu spravlja oveću knjigu, u kojoj će bit opisane različite vrsti naših loza. Dosad ih je sakupio do 300, ali to nije sve, imade ih još toliko. S toga u ime njegovo molimo naše povirenike, prijatelje iz Šolte, Poljica, Vrgorca, Benkovca, Knina, Obrovca, Šibenika i drugih krajeva, da mu pošalju po 4 pruta od svake pojedine vrsti loze, i ime, naziv točno zabiliže. Mladom i vridnom spisatelju budimo na ruku, do naše je koristi.
01.04.1892
O filošeri ili lozovoj uši.
Po onomu, što ste iz prošlih brojeva "P. L." o filošeri doznali, poznato vam je, da ona živi na žilama, da ih bode i iz njih sisa sokove i time ubija lozu. Danas, da dovršimo govor o njezinu životu i razvijanju, napomenuti ću vam još i to, da sve filošere ne živu na žilama loze, nego nike od njih, kad se s proljeća iz zimskoga jajeta izlegu, misto da se zavuku pod zemlju i nastanu na žile, ostanu gori na lozi, pa svojim rilom bodu lišće. Od ovoga uboda napnu se na gornjoj strani lista čvorčići, koji su iznutra šuplji, a otvor jim je na donjoj strani lista. U ovoj se čvorčići filošere nastanu, pa tu živu i dalje se umnažaju. Šteta na ovaj način prouzrokovana nije za lozu nimalo pogibeljna, a osim toga filošere to činu, samo na amerikanskim lozam, na našim samo onda, ako su na amerikanske posadjene. Ovime bi dakle bilo svršeno sve što se o filošerinu životu i razvijanju dosada znade.
Mnogo potribitije je da doznate, kako se filošera u vinogradu od loze do loze razprostire i kako u dalja, još neokužena mista prilazi, da se budete znali čuvati, te ju s neopreznosti i u svoju kuću ne uvedete. Od loze do loze prilazi filošera izpod zemlje, pa sasvim tim što su u vinogradu žile jedne i druge loze poput mriže izpripletene, to se ona ipak na ovaj način posve sporo širi. Filošera prilazeć izpod zemlje na žile jedne i druge loze, imade svoj osobiti način da se uvik u okrug širi t. j. kad je okužila jednu lozu, neidje onda ona samo na one, koje u istom redu stoje, nego se hvata svih onih, koje joj u okrug stoje. Kad se dakle vidi da u vinogradu nikoliko loza u okrugu počima propadati, valja odmah da posumnjamo na filošeru. Na veće dalečine seli se filošera pomoću krilatih ušiju (filošera) koje, ako vitar u letanju zahvati, može ih posve daleko baciti, pa ako ih slučajno baci u kakav vinograd, okuže ga odmah.
Najobičnije se dogadja, da je isti ljudi s neopreznosti unašaju u vlastitu kuću, dobavljajuć iz okuženih krajeva loza ili takovih stvari, koje su rasle ili stajale u okuženu vinogradu, kao n. p. zelenja, sočiva, takalja, gnoja, zemlje, voćaka itd.
Valja se dakle toga čuvati, pa iz mista, u kojima ima filošere baš ništa nedobavljati, pa ni iste kršćene vode da tako rečem, jer nikad nemože čovik da saznade, u kojoj mu graji zec leži, a tako ni čime bi filošeru mogao uniti. Tko se nebi htio svojevoljno čuvati, za toga imade zakon, koji mu ovo brani.
Da vidimo napokon na koji način filošera uništuje lozu i kako ćeš ju u vinogradu pripoznati. Filošera u početku, kad istom napadne lozu, obori se ona najprije na tanke žilice, a samo onda, kad joj ovih ponestane, navali i na deblje. Jedne i druge bode ona svojim rilom pa sisa sokove, a od uboda napne se na žili mala nabreklina, malo zavinuta poput srpa, čim je loza jače okužena, tim se više ovih nabreklina na žilama vidja. Je li vam dakle koja loza u vinogradu sumnjiva, izkopajte ju sa svim žilicam, pa ako na njima vidite krivastih sitnih nabreklina, budite sigurni, da je tu filošera. Ove nabrekline ili čvorčići, držu se iz početka zdravi, a napokon počnu gnjijati, te se taj trulež prihvati svih žila, koje onda u manje ili više godina malo po malo sasvim izgnjiju, a loza radi pomanjkanja žila pogine. Po vanjštini loze nemože se odmah poznati, je li ju filošera napala, nego istom nakon 2-3 godine, a ako su loze jake, a zemlja dobra i duboka istom nakon 6-8 godina počmu loze slabiti. S ovoga je razloga nemoguće zapričiti širenje filošere, jer dok mi po vanjštini loze doznamo, da se je pojavila, dotle se je ona Bog sam zna kuda razširila. Valja dakle svaku sumnjivu lozu izčupati pa se osvidočiti, je li okužena od filošere, te u tom slučaju odmah stvar svojoj obćini prijaviti, da se onda ona pobrine i učini, ono što je zakonom pripisano.
Filošera uništuje sve vrsti naših domaćih loza, a nezna se da li joj ijedna mogla odoliti, izim samo nikoliko vrsti amerikanskih loza, koje s toga, kako će te u dojdućem broju ovoga lista čuti, i upotribljivaju u okuženim zemljama za nasadjivanje vinograda.
St. Bulić.
15.04.1892
Kako se od filošere branit.
Slideći govor o filošeri neimam vam još ništa drugo napomenuti, nego samo razne načine, kako će te se od nje braniti, pa buduć da svaki od vas poznaje dobro svoje zemlje, znati će odmah sada odlučiti i odabrati način kojega će upotribiti ako mu slučajno filošera okuži jedan ili drugi vinograd. - Načini i sredstva kojimi se od filošere branimo dile se u dvi vrste t. j. u načine i sredstva kojimi ubijamo filošere, za da loza od njih netrpi i u načine i sredstva kojimi postignemo, da se loza uzdrži u životu, bez da ubijamo filošere. - Medju sredstva kojimi filošere u vinogradu, sasvim ili samo dilomice ubijamo spada : potapanje okužena vinograda i uporaba takovih stvari, koje na filošeru ubitačno diluju.
a) Kako se okuženi vinograd može potapanjem u životu uzdržavati.
Filošera kao i svaki drugi živući stvor, ako je pod vodom uduši se posli kraćeg ili duljeg vrimena, nu to isto dogodi se i nikojim bilinam, medju kojim i lozi. Ali buduć da se filošera pod vodom, brže uduši nego li loza propane, to se podvadnjivanje u ovom slučaju dade vrlo koristno upotribiti. U potopljenu vinogradu pogine filošera nakon 30-50 dana, dočim loze istom nakon 4-6 misecih. Jeli vam dakle do toga da svake godine ubijete u vinogradu samo jedan dio filošera za da vam loza uz manji broj istih uzmogne i na dalje živiti i radjati, napustite svake zime na okuženi vinograd vodu i da pod njoj od 40 a najviše 50 dana leži; ako pak hoćete da sve filošere poginu, nezaštediv ni loza pustite da pod njoj 4-6 misecih leži. Na vinogradu valja da bude uvik toliko vode da ga za 30-50 cm. visoko potapa. Vinograde, koji se svake godine potapaju, valja u proliću i liti dobro i duboko prikopati, te često i obilno gnojiti, jer bi se inače zemlja izjalovila, buduć da je voda izplače. Kako i sami vidite, ovo je najjeftiniji način obrane, ali žalibože dade se upotribiti samo tamo, gdi je narav na ruku. Tko ima takovih zemalja neka ih čuva, doći će vrime kad će mu zlata vriditi. - O drugim sredstvima govorit ćemo dojdući put.
St. Bulić.
O Trgovačkom ugovoru.
U Italiji o ugovoru tvrdo se misli. Jedni hoće, da se odmah počme slati vino na naše krajeve uz onu polakšicu poreza datu im od for. 3.20, ali tada Italija mora da dopusti Grčkoj, Francuskoj i Španjolskoj i svim drugim državam, da uz isti porez mogu voziti svoje vino u njezinu zemlju, a to njoj ne stoji dobro. S toga zastupnici u Rimu nisu ovih dana ništa zaključili, već dali oblast vladi, da kada vidi svoje vrime, odalečiv svaku pogibelj od Italije, posluži se ugovorom. Ako se u Italiji misli, ni u nas se ne spava.
Naši zastupnici u Zadru okupljeni prošlih dana tamo na saboru, sastaviše odbor sedmorice, koji da prikaže saboru, što da se čini i vladi prid oči stavi. Dr. Bulat u ime sve družine prikazao je izvišće saboru, a svi su ga zastupnici jednoglasno prihvatili i vladi podastrli. Odnosi se na tri potribe naše: vino, ribarštinu i brodarenje.
I. Glede carine na vino.
Neka vlada nastoji, da se stalna povišena carina s Italijom uredi, kako je u Beču bilo utanačeno.
Kada nebi to pošlo za rukom, neka obveže Italiju, da nas barem šest miseci prije uvedenja obznani.
U izvadjanju ugovora neka gleda, da što manje naša vina pritrpe štetu.
Neka se našem vinu zadobiju polakšice za Prusiju i Francusku.
Neka se pazi, da se tudja vina pod našim imenom kriomice ne prodaju.
Za uzdržavanje našega vina neka se misli i škole za to zavede.
Neka se vojska našim vinom služi.
Neka se osobiti parobrodi za lakši izvoz našega vina postave.
Neka se čim prije željeznica do u Bosnu gradi, kuda našem vinu more bit izlazka.
Neka se prinos po željezničara za vino snizi.
Na rakiju, koja će se odsele od dropa i vina napravljati, neka se manji nameti meću.
Neka se sadjenje duhana svim obćinam dopusti.
II. Glede ribarštine.
Neka vlada naše domaće ribare brani.
Neka im se pogodna cina za sol odredi.
Neka dalmatinski ribari budu oprošteni od obrtarine.
Za uvoz naše posoljene ribe u Grčku neka nastoji.
III. Glede brodarstva.
Neka vlada nastoji, da brodarstvo na jidra, koje propada, pritvori se u parobrodarstvo.
Neka domaće trabakule i druge brodice oprosti od svakog poreza.
Neka budu preinačene i umanjene odredbine (taše) za pomorsko brodarenje.
Dao Bog, da bude uslišano!
Šta je nova u Splitu.
Vino. - Odkada se pročulo, da za sada neće Italija vina svoja amo slati, makla se ništo cina vinu. Prodalo nikoliko konoba od 13-14 ektolitar.
06.051892
Kakova se litina sprema.
Primamo slideće visti:
Komiža 30 travnja. - U ovoj varoši glavna je litina vino i riba. Ribarština započela baš izvrsno. I loza nosi puno roda. Zadnji vitar opurio je gdi je bilo izloženo, ali nadati se je dobroj litini.
Katuni 30 travnja. - Bajami sasvim propali, usivi na mistim prozebli, ali nije opet zla. Loza dosada lipo napriduje. Kruške sridnje. Kukuruz i krumpir zauzbio led. Janjaca ima dobro bez upadka.
Vis na 1 svibnja. - Litina se prikazuje dobro. Po nikim mistim bura je ništo štete nanila. Ribarština sasvim dobra, odmah kroz prve dvi noći ulovilo se je nikoliko stotina barila - Cina vinu crnomu od 16 do 17 etolitar, a bilome 23 i 25.
Makarsko Primorje na 2 svibnja. - Od litine nemoremo se tužit. Zakla nas po Uskrsu ona viborina. Polomilo masline, omlatilo vinograde, istriskalo buhač, štete puno učinilo.
Donja Poljica na 2 svibnja. - Cvita na višnjam dosta, od roda se nezna. Južina im puno naškodila. Želi se dobra kiša, koja bi ih mogla napraviti. - Bajama nije ostalo ništa. - Groždje se, fala Bogu, lipo ukaziva.
Šolta 2 svibnja. - Bajame nijedne. Usive opalio sivernjak i jug. Boba i sočiva sasvim malo, odnio led. Želi se dobra kiša. Na maslinam resa se lipo prikazuje, rod na lozi prilično. Pojavila se nika nova vrst crva, koji sliči na "svilogujinu". Po danu zavuče se u zemlju, a po noći pase i škodu čini, tako da nikim mistim neima ni pupa zdrava. Buharica dobro obetaje, za cinu se nezna. Pčele dobro i meda se je izvadilo dosta dobre vrsti. O ribarštini litnjoj još se ništa nezna. Što Bog htide!
20.05.1892
Kako se od filošere braniti.
Prvi način da se od filošere braniš i vinograd u životu uzdržiš, kako sam ti u ovom listu puče, kazao, jest potapanje. Bio bi još i koji drugi način, što se je kušao.
Još u prvom početku bio sam kazao, da se još nije pronašla jedna takova stvar, kojom bi se mogle filošere sigurno i sasvim ubijati, lozi neškoditi a uz to biti jeftina i u svakim prilikam zgodna. Jedina stvar za koju se je mislilo da će imati sva ta svojstva bio je sumporo ugljik, pa ga se je za to i rabilo sve do nazad par godina. Nu dugogodišnjim iskustvom uvidilo se je da i on neodgovara svim zahtivima baš onako kako bi se htilo, pa su ga za to dosada malne sasvim i odbacili. Sumporo-ugljik je tekućina vrlo neugodna mirisa da uštrcava se u zemlju pomoću prikladne poluge u množini od 8 gr. po lozi i to samo jedan put na godinu, pa je već i ta mala množina dilovala štetno na lozu a posve slabo na filošere.
Na drugu vrst obrane spadalo bi: nasagjivanje vinograda u piskovitu (pržinaslu) tlu i amerikanske loze.
a) Nasagjivanje vinograda u piskovitu (pržinustu) tlu.
U Francuzkoj je još prije nego li se filošera pojavila, bilo vinograda posagjenih u piskovitu tlu, pa kad se je ova pojavila, opazilo se je da su ti vinogradi ostali sasvim netaknuti dočim su oni u drugačijim zemljam sasvim uginuli. Francuzima je naravno odmah upalo u oko to svojstvo piskovitih zemalja, pa u kratko vrime sve pritvoriše u vinograd. Nu tekom vrimena uvidiše da svi ti vinogradi ipak ne prkose filošeri, već da nikoji od njih takogjer podlegnu neprijatelju. Pomnjivim iztraživanjem doznadoše napokon da filošera nemože da uništi samo one vinograde u kojih zemlja sadrži od 60-75% posve finoga i čistoga kremenova piska, a gdi ga imade manje ili taj nije iz kremena, tu filošera vrši ipak svoje dilo; gdi naprotiv imade više od 75% piska tu opet loza nemože da hraste, jer joj fali hrane. Doznadoše pak još i to da loza može odoliti filošeri i u takovim zemljam u kojima sadrži propisanu množinu piska samo onaj sloj, u kojemu se lozove žile šire, pa makar drugi slojevi i ne bili piskoviti. Razlog s kojega nemože filošera da u rečenim zemljam žive misli se da je taj, što u njoj nemože da bude praznina, kroz koje bi se filošera verala i od žile na žilu prilazila, jer se pisak uvik ori te ispunja praznine, a nju ubija ili u putu zakrču je.
Tko imade zemalja za koje se po njihovu sadržaju piska znade da će filošeri prkositi, valja da ih pomnjom gnoji, jer bi ih im mogao svu moć uništiti. Takove valja gnojiti samo sa tako zvanim umitnim gnojem od kojega, kad se istroši, neostane baš ništa. Životinjski gnoj u ovom slučaju nevalja. Naprotiv ako je zemlja priveć piskovita, pa radi toga nemože loza da u njoj raste, valja tada nepristano gnojiti sa živinskim gnojem, sve dotle, dok bude sadržala od 60-75% piska, a onda se žinvinskim gnojem pristane gnojiti, a gnoji samo sa umitnim. O amerikanskim lozam kazaću vam dojdući put.
S. Bulić.
O litini - trgovini.
Primamo slideće visti:
Vodice, na 5 svibnja. — Ribarštine od srdela još neima, skuša, lokarada posve malo. U polju loza na starim vinogradima nosi neloše grožgja, na mladim nedovoljno. Masline su dobro pupale, žita čekaju kišu. Vinska trgovina kod nas dobro prolazi; naše je vino ukusno za stol, te se danomice prodaje uz cinu 13-14 fior. po etolitru. Prodaje se Hrvatim, Baštiancim i šalje se ravno za gostionice u Trst, Riku, Polu, Zagreb, a ništo i za Split.
Rab, na 8. — Litina u obće na ovom otoku dobro se prikazuje. Žita dosti. Groždja, osobito po starim vinogradima, urodilo toliko, da ni stariji ljudi od više se godina ne spominju tolikoj množiji. Samo da ga dobri Bog očuva od kakve neprilike, osobito od zlokobne bure, koja nas evo od više dana plaši, te koja po više puta znade u svibnju misecu ka' u srid zime osoliti i opustošiti ovaj nesritni otok. Janjaca dosti, i ako ih je nikoliko pocrklo rad slabog vrimena u ožujku i travnju. Počeo se raditi i ovdašnji ovčiji sir, poznat rad njegove vrsnoće. Janjci se prodaju po fr. 1:50 1:80 na glavu. Vina malo ima i to za potribu mista. 13½-14 etolitar.
Podgragje, na 10. - Bajame nijedne. Usivi, fala Bogu, dobro. Loza neloše. Bob ometnuo se dobro. Trišanja, višanja dosta. Rêse na maslinam, Bože tebi. Trgovci nas slabo pohagjaju, opola za prodaju još imade.
Selca (Brač), na 12. - Od litine do sad se nemožemo tužiti, Po uskrsu ona vihovina opurila vinograde buri izložene a i posolica još više štete počinila. Bajama sasvim malo. Usivi neloše, no triba im kiše. Bob i sočivo slabo rodilo. Resa na maslinam prilično prikazuje. Pčele dobro napriduju, nadat se je skorom rojenju; meda se je ove godine posve malo izvadilo. Bubač dobro obetaje, za cinu se nezna. O ribarštini se još ništa nezna. Radi ružnog neprestano vlažnog vrimena nije se još sumporavato, a štrcanju se nije pokazala potriba. - U ovim stranam malo je vina za prodaju. Opolu je čina od 12 do 14 for. a bilomu od 18-20. Ulje kvintal f. 38.
Donji Humac (Brač), na 13. - Ovde, fala Bogu, litina sasvim lipo izgleda. Loza veseli težaka. Masline, kojih je prošle godine sasvim malo bilo, nakićene su obilatom resom. Sidbe lipo napriduju, a i višanja je neloše ostalo. Ako li dobri Bog ukloni nedaće i dade u vrime kišu, zemlja obećaje obilatu plaću težačkomu znoju. Trgovina ništo nam je zapela. Vina ima u ovom selu još koja stotina etolitara, a cina mu se vrti okolo 10 i 11 fior.
Starigrad (Hvar), na 13. Loza dobro. Buharica lipo ocvitala, danas počeli brati, vrst, dobra ali cina slaba, što je zlo po našega težaka, koji ponajviše otomu proizvodu žive. Velika skupoća u nas, osobito meso, riba. Vino crno od 18-14 novč. litar, biloga neima.
Krapanj kod Šibenika, na 14. U Ookolici bajame nijedne, kao ni na otoku. Rese dosad, Bog koji je dao. Rod loze u sridnjim vinogradima izvrstan, dok u mlagjim slab. Na otoku imade po koja "sovica" ali ne čini štete kao lani. Boba ništa. Sočiva i žita, ako Bog da, neće bit loše. Jučer je iznedada lipa kiša natopila svu okolicu. Lov spuga dosad sridnje ruke. Spugari se tuže, da u moru neima tišine. Za cinu se još nezna, uhvat se je boljoj od lani. Vina za prodaju u mistu neima.
Blata (Korčula) na 14. - Bajame gotovo nijedne. Grožgje se neloše prikazuje. - Cina vinu od 13 do 14 etolitar.
03.06.1892
Nasagjivanje amerikanskom lozom.
Još jedan način da se obranimo od filošere jest amerikanska loza. - U prvom početku kad se je filošera bila pojavila, opazilo se je, da, dočim naše loze od nje prije ili posli sasvim propanu, amerikanske ipak u životu ostaju i filošeri odolivaju. Mislilo se za to u prvom mahu da će svaka vrst amerikanske loze, pa posagjena gdimudrago i u kakovoj god zemlji, filošeri sve isto odolivati kao što joj odoliva u Americi. Nu pomnjivom kušnjom doznalo se da to nije tako, nego da su samo nikoje vrsti one koje imadu tu moć a i to samo onda ako su posagjene u prikladnu zemljištu i podnebju, inače izgube to svojstvo sasvim ili samo dilomice. - Amerikanskih loza imade dvi glavne skupine a svaka od ovih opet mnoštvo suvrsti. Jedne ragjaju hrgjavim plodom i nevaljanim za vino a druge dobrim i za vino valjanim. U jednoj i drugoj skupini imade po koja suvrst za koju se dan danas sigurno znade da filošeri podpuno odoliva, pa se ove u tu svrhu i najviše priporučuju.
Kako ste već od prije čuli filošera napada i žive na žilama te ih uništuje i time lozu ubija. I na žilama amerikanskih živi filošera i napada ih ali nemože da ih uništi kao što naše, s toga razloga, ako hoćemo da nam vinograd nepropadne, netriba nam drugo ništa učiniti, nego našim lozama zaminiti žile sa žilama takovih amerikanskih loza za koje se sigurno znade da filošeri odolivaju, a to se postigne navrćanjem naše domaće loze na amerikansku. Na taj način imati ćemo vinograd, koji neće od filošere poginuti i koji će nam ragjati plodom isto tako dobrim kao što i sada ragja, dapače će obilatije ragjati a jače i bujnije rasti. Buduć pak da imade i takovih amerikanskih loza, koje ragjaju dobrim i za vino valjanim plodom, možemo ako hoćemo ove i ne navrćati već njihov plod sabirati, a inače navrnemo i njih. Ako li bi se ko već u naprida htio amerikanskom lozom obskrbiti, neka se upozna najprije sa naravi svojih zemalja, a prama ovoj dobavi jednu ili drugu od slidećih:
izmegju onih koje ragjaju lošim plodom te ih valja svakako našom lozom navrnuti jesu: Riparia portalis, Solonis, Viala i Rupestris a
izmegju onih koje ragjaju dobrim plodom te ih možemo ili ne navrćati jesu: Jork-Madeira, Jacquez i Othello.
Evo kakovu zemlju pojedina ljubi:
Riparia portalis uspiva samo u rahlu i crnkastu tlu.
Solonis zahtiva rahlu zemlju, da ne bude pribogata vapnom;
Viala uspiva samo u vulkaničkom i granitičkom tlu. Na vapnenastu zemljištu neodoliva ona filošeri a posve toplo podnebje neprija joj.
Rupestris dobro uspiva u piskovitu tlu u kojemu imade kremena.
Jork-Madeira zahtiva rahio i ne odveć vapneno tlo a najbolje uspiva u rahio crnkastu ili crvenkastu tlu. Od nje vino udara malo po jagodama (fragulam ili kako u nas reku po čimavicam) ali taj vonj izgubi nakon čestih pritakanja.
Jacquez zahtiva vapnenasto laporno tlo u kojemu ragja mnogo. Vino joj neudara puno po jagodama a vrlo je crno pa za to i dobro za bojadisanje rusih vina.
Othello uspiva dobro u vapnenastu tlu a ragja vrlo mnogo (do priko 20 barila vina na vritu). Vino joj udara po jagodama, ali taj vonj izgubi pritakanjem.
Osim ovo 7 vrsti imade ih još i mnogo drugih, koje valjda takogjer dobro odolivaju, ali sa sigurnošću se nemože o njima još ništa kazati, jer je malo godina od kada ih se prokušava.
Nedao Bog da vam od svega ovoga bude potriba!
S. Bulić.
N. Z. O svim neprijateljim loze, kao što i raznim vrstim naših loza nalazi se potanko u knjizi "Opis i obrana od zareznika štetnih vinogradu" koju je naš vridni suradnik Bulić napisao. Knjiga daje se na prodaju težacima uz sniženu cinu od novč. 40. More se i na našem Uredništvu kupiti.
UREDNIK.
Zakon proti peronosperi.
Naš primilostivi Kralj nazad nikoliko miseci potvrdio je zakon glasovan u hrvatskom saboru u Zadru za obranu proti peronosperi ili lozovoj medljiki. Kad se u kom mistu pokaže ta bolest, onda je po ovome zakonu obćina dužna odrediti vrime i način ličenja vinograda. Prije nego prihvati ikakovu odluku obćina je dužna sazvati na zbor poglavitije posidnike i težake. - Pokle nego obćina odredi škropljenje ili polivanje vinograda, onda svak je dužan do odregjenoga roka izvršiti tu naredbu. Tko nepoškropi vinograde na svojim plemenšćinam ili baštinam, čim izteče rok to ima učiniti obćina po svojim ljudim. Vinograde na gospodskim zemljam, dužan je poškropiti težak, a kad bi ovaj zanemario onda gospodar. Neučini li to ni gospodar, dužnost prilazi na obćinu. Razumije se po sebi, da se trošak ima obćini naplatiti. Komu bi se učinilo krivo odmirenje naplate, prosto je tužiti se kotarskomu poglavarstvu (cirkulu) kroz osam dana, pokle primi poziv na izplatu. Napokon je u zakonu naregjeno, da kad se u mistu nebi našlo dosta strojeva ili makina i modroga kamena, tada ima obćina nabaviti koliko je potribito.
Ovaj udes bio nas je jednom pohodio i dosta ucvilio, osobito na mistim, gdi se nije polivalo; te pokaže li se opet, što Bog očuvao, mislimo da će svi naši težaci i gospodari složno skočiti na obranu, te nadamo se, da neće biti potribito upotribiti silu zakona. Što mi možemo svitovati našemu puku, to je da nečeka da mu se neprijatelj pojavi, nego da odmah posli cvatnje vinograda, poškropi loze modrom vodom, to jest raztopinom od dva kila japna i jednoga kila modroga kamena u stolitar vode, kako još lani obširno bilo protumačeno u ovom listu.
Težački prijatelj.
O litini - trgovini.
Primamo slideće visti:
Kuna na Pelišcu na 18 svibnja - Litina dobro izgleda. Tuča nas je malo oštetila. Cina vinu crnomu 11 fior. opolu fior. 13, puno ga ljubi Ugarska. Težak počeo sumporavat lozu, na kojoj ne vidi se bolesti.
Sinj na 19 - Ako nam svakih 20 dana orosi ko dosada, nakrivićemo kape, jer će šenica obrkati, kukuruz oklipati, vino roditi, proso uzrasti, ječam oklasati, krumpir ujedriti, šljiva dozrijati, kupus se saviti, a sino uzrasti, i mi ćemo slaveć Boga dobro živiti. I u blagu nije doduše otpatka: ovce se janje, krave tele, kobile ždribe. Šenica čisto zrno po 3 talira, kukuruz 2½ a i blago nije skupo. -
Pučišće na Braču na 19 - Vinogradi lipo ozelenili bolesti dosad nije, sasvim tim težak je već osumporio. Masline, o Gjurgjevu malko južina je opalila, ali brsti kako odavna nije. Bukača na pregršti, grihota da mu je cina niska. Višnje počele pastriti. Blaga dosta, bez opadka. Srdelam ni traga (Započeli smo natrag nikoliko dana popravljati stari put sve do sela. Tri metra je širok a tvrdo utaban i posut jeljom, da bi se mogao u kočiji vozit)
Pakoštane, na 19. - Bajame nijedne. Usivi prolitnji i jesenski dosta dobro. Grožgja ima mnogo, hvala Bogu, i dosad, a voća u nas malo jer malo se oko njega i bavimo. Janjci sasvim dobro prišli u napridak. Ribe je prolitas bilo dosta. -
Prvić - Šepurine, na 20 - Masline obresile dobro posvuda, hvala Bogu. Grožgje na vinogradim sridnje, ali dosad nosi zdravo. Bajama malo, višanja bolje od lani. Ulje prodaje se kvintal fior: 37½, vino crno od 13 do 15. Srdela ribari love malo. -
Brusje na 22 - Loza propupila dobro. Na nikim mistim vitar učinio dosta štete. Bukača ni petina lanjske. Subi lanjski prodaje se do 50, a novi zeleni 8 do 12 novč. kilo. Vina za prodaju neima. Masline slabo brste, bura ih je osmudila.
Gomilica na 23 - Godižbina u nas kaže se nepovoljna. Krupa (tuča) oškodila je najbolje položaje našeg polja. Masline ne izkaziju sasvim dobro cvit. Bajama ni malo, drugog voća takogjer malo. Vino se rasprodalo, ako ga što ima cina mu je do f. 16 ektobtar.
Novalja na 24. - Tri glavna su proizvoda u nas: blago usiv i trs. Zbog ljute zime blago pošlo slabo. Sira i vune malo. Sir se prodaje od 60 do 70 novč. kil, vuna po vrsnoći od 70 do for. 1. Usiva što ostalo od bure lipo izgleda. Vinograd dosada dar Božji, roda dosta. Narod sumporaje i polije modrom galicom.
Brist u Gornjem primorju, na Uzašašće. - Strašni vitar polomio masline, bajame, štete mnogo nanio, a posolica oprložila lozu pri moru. Bajama nikakvoga. Maslina i loza posve dobro, povrtlja dosta. Buhača slab rod, ali vrst, bolja od lani. Marva posve dobro. Vina malo za prodaju, cina mu od 15 do 16 etol. Krumpir Ruževac dobro napriduje, sadba duhana podvostručila se. More posve slabo urodilo (Putevi su nam u jadnom stanju, valjalo bi ih popravit).
Otoci Zadarski na 27. - I amo litina, Bogu dobrom zahvaleć, lipo obećaje. Na grozdu roda dosta, a tako na maslinam rese. Ribarština nikad bolje. Skuša, lokarada prodavalo se prošlih dana u Zadru po 8, 10 novč. kil. srdela 5, 6 a girica po 1 novčić kil.
Jesenice na 28. - Višnje su počele krvaviti. Rod nije loš, premda ih je dosta otpalo. Priporučamo Zadarskim trgovcima, da litos ne udare višnjama prčevu cinu kao lani. Oni su se proslavili u svitu i sagrnuli blaga našim višnjama, pa neka i mi zaludu ne navrćemo rašeljke. - Loza, hvala Bogu, nosi lipo. Već je počela cvatnja, pa nemožeš od mirisa jutrom priko vinograda. Bolesti nikakove, osim mrvičak luga; nu svit sumporaje, pa i tog zla nije se bojati.
Split na 30. - Vinogradi lipo zazelenili, hvala Bogu bez bolesti ikakove. I voća, zeleni dosta. Ona kiša, što je nikidan pala, sve ka' mana da je s neba pala. Neka Bog blagosivlje težačke trude!
17.06.1892
PUKLO JE!
Nismo se za ništa bojali, pogodili smo a za našu nesriću, pitanje puklo je, Italija je trgovački ugovor prihvatila!
Na 3 ovoga miseca bilo je vićanje u talijanskom saboru u Rimu, hoće li se, neće li se prihvatit, ugovor sa Austrijom. Bilo ih je koji su se tomu protivili, ali većina je bila za ugovor, 63 glasovali da se ne primi, a 181 da se prihvati i bi prihvaćen. Govorilo se i o vrimeru, kada će se po ugovoru moći trgovati. Ni potla šest, ni potla tri miseca, kako je vlada austrijska od Italije tražila, već bi glasovano u Rimu, da se odmah i to na 20 ovoga miseca otvore talijanskomu vinu vrata u trgovini. Hoće li baš i na ovo naša vlada pristati, mi još neznamo, ali da je pitanje puklo, da je trgovački ugovor, prid kojim smo toliko predali, prihvaćen, to znamo, i to ti evo, puče, neveselim srcem danas javljamo.
Kada smo u broju 15om lanjske godine našega lista, bojeći se filošere i trgovačkog ugovora "Dva biča" pisali, našlo se je ljudih, koji su nam zamirali, da puk bez razloga plašimo, da trgovački ugovor neće bit primljen. Naša se je izkolila, jedan bič eto nas je zaletio. Mi smo pisali, jer smo očitu pogibelj pridvigjali, jer smo gorke nevolje, ljute potribe našega puka poznavali, te i ako danas opet se pera laćamo i otemu pišemo jest stoga, što nam srce nemore da trpi, da se tvoji krvavi trudi, puče, u trgovini batale, da u bezcinje propadaju. - Francuska, velika dosad prijateljica našega vina, nagodila se je sa Španjoslom i Grčkom, ona će od tamo uz jeftinu cinu dobavljati za se vina; a kako se ne gleda dobrim okom sa Austrijom, udarila je na naša vina visok namet. Za Francusku dakle ništa. Prusija prima naša vina, ali hoće da u njegovu soku bude nikoliko stupanja žestine, što toga neima, a tada odredila je iona na naša vina dosta visok namet. Eto i tu nam je put na pô zatvoren. Naše vino hodilo u Magjarsku, ali tu će poplaviti talijansko vino i jeftinim cinam naše suzbiti. - Uhvaju se niki, da će se otvorit našemu vinu trgovina za Mletke kao i prije što je bila. Jest istina, da je naše vino u Mlecim puro obljubljeno, ali nije pivo što je prije bilo, nisu Mleci danas bogati što kao što su jednoć bili. Ćorava nada dakle i tamo. Pa ne samo u vanjskoj trgovini, nego uz mali porez od samo fio. 3:25 nov. i jeftinoća vina u Pulji bojat se je, da nam u istu našu kuću talijansko vino ne dogje i našemu se ne nametne.
Nije puno što je častni zastupnik Bulat u Beču rekao, od 4 do 5 milijuna kukavna naša Dalmacija pritrpiće po ovom ugovoru godimice štete na vinu. Ovi brojevi puno govore, ne triba slova da mi nadodamo. Hoće li vlada ovu štetu čime nadoknaditi i čim bi mogla kad bi htila - o temu će "Pučki List" drugi put u druge gusle zaguditi.
Posao je sada gotov, Dalmacija je ljuto ranjena, što da radiš, puče? - Sada, kada smo ti svu gorku istinu kazali, reći ćemo ti i ovo: daj se razabranju, ne skončavaj, ne gubi uhvanja iako je ljuta rana uhvamo se da nije smrtna. I ako su nas sa svih strana, kako vidiš, sklopili, ipak naše je vino dalmatinsko po svojoj vrsnoći jačine, ljubkoće, crvenila takav junak da mere svakomu drugomu odoliti i mimo druge u svit prohoditi. - Imali smo ovih dana prigode da govorimo sa uajvigjenijim osobam i trgovcima u gradu, koji nam zajamčiše, da dičan glas, što ga naše vino u svitu uživa, uvik će mu prijatelja, kupaca pribaviti. Evo u čemu smo štetni: neće biti više visokih cina kao dosada, neće se sve na jedan mah s reda razprodavati, ali naše dobro uregjeno vino uvik će uz sridnju dobru cinu po svitu hoditi, da tugja vina svojom vrstnoćom napravi i začini. Čuvaj dakle tu njegovu vrsnoću u zriloći na grozdu, urednosti u konobi i ne gubi uhvanja, puče, a sve što se bude za tvoju korist i tvoje vladanje u ovom poslu doznalo javljaće ti tvoj
Pučki List.
O litini - trgovini.
Primamo slideće visti:
Novi kod Trogira na 1 lipnja. Amo litina sasvim dobro. Loza urodila, da je pravi božji blagosov. Bože nas samo sačuvaj od krupe. Bolesti nije viditi, a naš težak isto je poškropio raztopinom modre galice. Rese na maslinam prilično. Vina za prodaju biće ovdi do 1000 etolitara. Cina mu izmegju 12 i 15 fior., buhaču 8-10 novč. kil.
Starigrad na 1. - Cina buhaču od 10-14, crkovni se prodao po 15 novč. Vino crno dobre vrsti po 14 novč. litar, 10-11 fior. etolitar. Srdela, skuša malo. Riba je puno skupa (crneji po 50 novč.) meso po 60.
Baškavoda na 2. - Loza i maslina prilično, uzdat se je sridnjoj litini, samo Bože daj da dogje do ruke! U moru lova dosta. Prolitos tunja ulovljeno do 15 hiljada kila, ovoga mraka srdela se lovi na hrpe. Eto neka Bog blagosovi i bidnoga ribara !
Svinišče (kod Omiša) na 2. - Bajame nikakve, krušaka, jabuka neloše, višanja mistavo, žito bilo sridnje, loza iznila dobro i do sada bez ikakva upatka, a unaprid Bože u ruke tvoje. Vina imade još za prodaju i vrza se od 12 do 15 for. - U marvi nije bilo upatka. Pčele imadu paše jer žurno rada.
Koprivnica (Slavonija) na 2. - Litina u ovom kraju nije najgora. Žita, raži, ječma obilno, kukuruzu hoće se kiše. Trišanja ništo malo, voća drugog slabo, a grožgja na vinogradim posve slabo.
Baćina na 2. - Suša velika, šenica, žito, sočivo posahnulo neće ni simena biti. Rese na maslinam dosta. Loza dobro. Buhača polovicu lanjske. Duhan je posagjen, ali hoće mu se dobre kiše.
Vrbanj (na Hvaru) na 3. - Loza dosada Bogu fala zdravo, pokaziva lipa ploda. Bukača posve slabo. Cina mu od 10 do 10½ novč. Vino po 11-12½ etol.
Gornje Primorje na 2. - Mladi ove godine da Bog pomože. Buhača je lanjska pola, al je baš izvrstan, jer zanj vrime ugonenilo a bran u više navrata. Zažeglo ko o ilištaku. Rani knmpiri zažutili, žitu je pritužilo, sočivn ni spomena a i drugoj zeleni došlo do nokata. Bajami kupljeni o Jozipovu, jabuke i trišnje jadno a višnje ko da si ih nasuo. Loza i maslina nosi prilično, al daleko je polje do usta. Bože pogledaj i na nas!
Sumartin (na Braču) na 3. - Zadnja bura oštetila je vinograde. Zeleno povrće slabo se miče, jer neima mokrine. Maslina sasvim dobro, samo što se niki težaci tuže, da se je ukazala uš. Bajame bura omlatila. Mladom buhaču cina 10 novč. Ribarim lova slabo.
Žrnovo (na Korčuli) na 3. - Na lozju i maslinam roda dosta, i žita dobru dojde li kiše, u puku lipa zdravlja. Buhač je obran, dobre je vrsti, za cinu mu se još nezna. Lanjske se je godine prodao po 70 novč. a Žrnovo našlo ga je od lani 30 do 40 kvintali; ove godine za polovicu lanjske.
Sv. Nedilja (na Hvaru) na 3. - Vinogradi dobro, buhača malo, vrst izvrstna, ali kupaca još neima. Zdravlje nije loše, samo dica ništo polegla. (Naše selo lipo napriduje. Jedan dobročinac darovao je mistu veliki novi dobnik (reloj) koji će bit postavljen na pučku kuću, da puku dobu, ure kaziva).
Ston na 4. - Buhača ove godine više od lani, žito nije loše, vapi kišu. Masline, vinogradi dobro, a tako isto trišanja, višanja i drugog voća. Na našem pazaru ove su cine: Bila vuna oka fio. 1:30, crna 1:60, Sir kozji kil 60 nov. ovčji fio. 1. Mladi kozlići 1:50, janjci 2:40 na glavu, trišnje od 5-7 nov. Ulje kvintal 30-33 fio. Buhać zeleni 7½ kil, suhi 25. Sieno 4-4½.
01.07.1892
O litini - trgovini.
Primamo slideće visti:
Novigrad na 4 lipnja. - Grožgje prikaziva se do danas plodno i zdravo. Bila hrana pritrpila je od suša i plod ukaživa sa manje od sridnjega. - Vino se prodaje po for. 14 - 15, vuna kil 42, janjetina 50, ovnovina 45, riba (skuše) 10 nov. šenica 8:80.
Muć na 6. - Litina dosad sasvim lipo, osobito vinogradi. Imade loza, na kojima se nagje do trideset grozdića. Ako dragi Bog očuva zla vrimena biće vina kao vode. Trgovina amo slaba, jer se nema komu prodavati, a da krčme i manje duže bolje bi za svit bilo.
Primošten na 9. - Vina ni za našu bradu, sve razprodano. Janjaca dosta, lov srdela priličan. Buhač svojim plodom obogatio bi nas, ali cina mu je slaba od 35-45. Bajame ni za lik. Grožgje zdravo al malo ga se vidi. Maslina baš nas veseli. Samo neka Bog blagosovi!
Starigrad na 9. - Polje dobro, grožgja na vinogradim dosta i maslina dosta, samo što je ušenak na mistim na nje pao. Bolesti na lozi nikakove, ali je strašna bolest trgovački ugovor, kojega se amo svit puno poplašio. Buhač se novi prodaje od 32 do 36 fio. Unaprid će sa malo sadit, jer cine mu sasvim padaju. Prošlog mraka bilo je malo srdela.
Diklo (kod Zadra) na 10. - Rani usivi plemeniti, kasni neloši gdi je debela zemlja. Kukuruzu pomogla kiša da nije mogla bolje, tako i povrću. Trišnje prirodile, maslina puna cvita, i loza dosta dobro. Pripekne li sunce novoga kruha biće u težaka za stolom. Vino po ovim selima odavna se razprodalo.
Komiža na 12. - Cina vinu zamrla uslid talijanskog ugovora. Od nazad nikoliko dana prodalo ga se dosta od 14 do 15 etolitar. Riba (minćuni) 100 starih funata fo r. 15. Buhač se ovogodišnji plaća po 50, 55 do 60 kil. Loza, rogači lipo. - Bože blagosovi!
Brusje (na Hvaru) na 12. - Loza lipo zazelenila, roda Bogu hvala, dosta. Bolesti nikakove. Buhač se prodaje po for. 30 sto kila. Masline obrstile bas dobro, nadati se je dobro plodu. Ribolov prošlog mraka bio baš obilat. Sve je zdravo, samo Bože pomozi i naspori. (Pobudila se je misao o gradji nove crkve, sutra će bit ugovaranje. U dobri čas!)
Velaluka na 14. - Baš litina da se nemore bolje, i grožgja i maslina baš dosta. Na grožgju se pojavio crv i učinio dosta štete. Ribanje slabo. Bajama (mindula) ništa. Vina još malo u mistu, prodaje se od 15 do 16 fio. Žitu je cina malo manja. (U našem selu nove ragje; napravlja se put kroz selo, čisti se Lučica. Gosp. Petar L. Biankini gradi tvornicu parnog mlina i surovina, što će bit od velike koristi ovomu mistu).
Trilj na 16. - Sidi starci ne pamte da se je ribe ikad uhvatilo kao ove godine. Prodavala se po 4 nov. kil. - Žita dobro, malo šenica zanoveta jer je polegla, ali se nemoremo tužiti, jer je ostalo sve dobro. Ječam pun ko šipak, počeo se žet, kukuruz da ne more bolje. Bajame na jednim stablim nikakove, a na jednim ko oblak. Krušaka da nemogu grane uzdržat. Loza plemenito, a i sino odavna nije ovako.
Donja Poljica na 20. - Višnje će se početi brati okolo 25. Imade ih Bogu hvala dosta. Nego kako im nije na vrime kiša pala ostale su sitne, kržljave. Cina im je jur probivena novč. 8 kil. Po naručbam poći će ih u Zadar više od 100 hiljada kila, a to za tvornice Drioli, Lukšardo, Kaligarić, Miličić. Mnogo će ih se ove godine osušit. - I druga litina u polju lipo, Bogu hvala! Težak je zadovoljan, samo što ga Italija svojim ugovorom plaši. Nastojte i vi doli, puk će vas blagosivljat.
15.07.1892
JEDNA VELIKA POTRIBA
Baš nikud kao da smo se pod nesritnom zvizdom rodili! Bog nam dao ovo lipo more, te u niko vrime naši brodovi po njemu jidrili, trgovinu, hranu, blaga iz dalekih krajeva u našu kuću donašali, naša momčad savijala i razvijala jidra naših lagja, u svit prolazila, starom babajku i starici majci kruh dobivala - čulo se tada na daleko za dalmatinske jidrenjake. Jednoč bilo sad se spominjalo! Brodovi morali pobaciti jidra, jer podigli se drugi brodovi na paru, zasnovala se društva, naši jidrenjaci propali, more nas sasvim izdalo. Kad ga nije u moru drž se kraja, te naš Čovik uhvatio se mašklina i motike. Na kuku i goleti, kao što je naša Dalmacija, većim dilom zemlja neharno izplaćiva trud. Priskočio srićom buhač, svit stao se bahoriti okolo te trave, bilo i roda i ploda i trgovine i cine, ali sve za čas. Danas buhač u bezcinju propada, ni njegov se trud ne izplaćiva i on nas izdao. Još nam ostajala kapljica vina. Bog dao berićeta, loza zdrava, plodna, vino vrsno, plemenito, pukao mu glas u svitu, dok zagorac punio ambare žitom, pšenicom i na pazare k moru gonio, u primorca, otočanina vina kano mora, navrvio trgovac, novca kano žala. Bogu hvala, koji dao, ovo desetak, dvanaest godina natrag nije se znalo u Dalmaciji za glad. I tomu Božiću brzo kraj došao. Ovogodišnji trgovački ugovor s Italijom dao ljutu zaušnicu našemu vinu u trgovini. Izdali dakle pomorca brodovi, izdao težaka buhač, izdaće ga evo i vino, te iza onih desetak dvanaest debelih godina, bojimo se, da će nastupiti drugih desetak dvanaest mršavih. - O trgovačkom ugovoru "Pučki List" neće više da govori, dosta je govorio, danas će na ovo da govor svrati i da pita koga ima pitati: oštećeni trgovačkim ugovorom, hoće li nam se i čim će nam se šteta naplatiti?
Bez ikakovih škola za polje, trgovinu, bez tvornice ikakove, naša zemlja imade puno potriba. Jedna nam je najveća i najprišnija, a ta je da nas željeznica spoji sa ostalim trgovačkim svitom. Spojiti čim prije željeznicom Dalmaciju sa Hrvatskom, Bosnom-Hrcegovinom u današnjoj našoj tiskobi nami se čini da bi vlada učinila sveto dilo po nas, jer i ako ne sve, ali dobrim dilom sigurno nadoknadila bi štetu, koju ćemo od Italije na vinu pritrpiti. Naše vino, koje će odale bojimo se malo na more hoditi, išlo bi na ovu drugu stranu, na kopno. Bosna i Hrcegovina žedne su našega vina. Hrvatska, Slavonija i susida im Srbija imadu potribu od našega kripkoga, crvenoga vina, da ojačaju svoje tankušno. Dva naša odale najbolja trgovca jesu Magjar i Nimac. Dosad su vozili vino na parobrodim, izkrcavali u Trstu, Rici, te opet u željeznicu prikrcavali. To zapadalo truda, potroška, vrimena. A koliko bi češće k našim konobam trgovac zalazio, kada bi metnimo u Splitu mogao ukrcati bačve u željeznička kola, a ta ista kola da idu ravno do Pešte, Beča, Brlina na njegovu kuću? O tomu niko neka ne sumnja, nova željeznica priko Bosne otvorila bi našemu vinu širok put u trgovini. - A hoće li se gradit ta željeznica? Sto puta pitana, sto puta obećana još se nevidi. - Ljudi božji, koji ste na upravi u Beču, mi ne pitamo ništa više, nego neka nam se kroji i miri kao i drugim po istom aršinu. Sve zemlje što stoje pod krunom našega Vladara svezane su željeznicam, sama Dalmacija kao osugjenica, odcipljena stoji o sebi. Gradu Beču za njegovo raširenje i polipšanje odredili ste nedavno 100 milijuna fiorina, zašto jadnoj Dalmaciji ne baciti barem 10 milijuna, da joj se sagradi željeznica, da se trgovina makne, da svit radi, žive, napriduje? Neka je Beč stolni grad, ali i mi smo udo države, i mi smo članovi ove velike obitelji, i mi sinovi jednoga Vladara!
Mi ovaj vapaj iz dna srca dižemo, a ne dao Bog da ostane kao glas vapijućega u pustinji!
PUČKI LIST
O litini - trgovini.
Primamo slideće visti:
Živogošće na 1 srpnja. - Zemlja vapi kišu, osobito za vrtle i sade. Grožgja smo dio izgubili na 17 svibnja kada nas krupa pohodila. Maslina slabo, navlastito pokraj mora sve opuzlo. Krumpira ranih nimalo. Ko je sadio velike pilje udobričas, možda da nagje polu simena a cima za dobit. Žita jaroga ka' da ga nisi ni posijao. Bajame je pokupio Sv. Grgur, voća dosta.
Baćina, na 2. - Žita slabo, maslina takogjer slabo. Vinogradi neloše, bolesti, hvala Bogu, nikakove. Suša umela duhane, nije ga polovicu ostalo. Buhač se prodaje u Gracu po 20, 24 i 30 nov. kil.
Svirče (na Hvaru) na 3. - Loza do sada dobro, rod sridnji, nemoći nikakove. Maslina obrstila ali roda malo posve, pače na mista ništa. Buhač se pobrao, ali ga se nakupilo samo za jedan dio lanjskog ploda. Cina mu nov. 40, malo kupaca. Vina su razprodana dobrom cinom od for. 12-14½ crno, a opol od 16-15½.
Stankovci, 4. - Bajami propali. Buhač malo ko i brao; ćorava mu cina. Žito počelo se žeti; ono što ga je, šturo je. Zelen, ne padne li mu kiša, propade. Sino sridnje ruke. Povrća ništa; izpi ga zvizdan božji. Loza goni, da ne može bolje. - Vino se razprodalo; zadnja mu cina for. 15 po stolitru.
Trpanj, na 4. - Polje veoma dobro, grožgja dosta i ako se pojavila gdigdje medljika, nu svit škropi. Maslina još bolje. Povrće slabo radi velike suše. Ribarština sasvim naopako. Prošlog mraka ni mriže se nisu skvasile, kao da more nije slano, a i prvih mrakovah slabo. Cina vinu jest crnomu f. 12; samotoku (opolu) 14. Još ga malo i ima. Meso i druga hrana po tržnicama kao i tamo. Buhač se plaća od 35-40 novčića, a trgovci ga malo mare i kupovati, jer su se oparili prošlih godina.
Google Sites
Report abuse