Pučki list

Izvor: Sveučilišna knjižnica u Splitu

Vino 1891

07.05.1891

Što je težaku kroz misec svibanj
(maj) raditi.

U vinogradu. Ove je godine pramaliće baš vlažno, a to vrlo dobro prija širenju luga (nedaće), za to, netom osvane lipo vrieme valja da loze po prvi put a do konca miseca i po drugi put sumporaš. Prvi put t. j. dok su mladice još malene, sumporaji paprenjačom ili platnenom vrićicom (možeš i šudarem) a kašnje ćeš bolje mišćićem. Sumporaji jutrom, kada je miran, vedar i topal dan, kad je rosa već odpala a nipošto po rosi. Najbolji sumpor je sumpor Romagna.

Nisi li vinograd uzkopao, uzkopaj ga sada a travarinu ostavljaj po površini da ju sunce prosuši. Prije kopanja ili kad si već uzkopao opliji po panju i macama sve jalove mladice, da lozi hranu uzalud netroše, a ostavi po koju samo ako će ti tribovati da u buduće lozu pomladiš ili izvedeš povaljenicu. Opliji u više navrataka jer će i kašnje po koja jalovka izbiti; svakako neoteži plividbom, jer pliješ li kad su se mladice već podosta otegle, više ćeš učiniti štete nego koristi. U takovu slučaju mladice nekidaj već ih oštrim nožićem odriži da rane ne budu po lozu pogibeljne. U mladom nasadu ostavljaj na svakoj lozi samo po dvi mladice i priveži ih za taklju da ih vitar nepolomi.

Bojat se je, da će na ovoj vlagi i medljike (peronospore) dosta, biti pa je red da do konca miseca po prvi put poškropiš. Ne čekaj dok se ona pojavi, jer mogu neugoditi vrimena za škropljenje, a onda s bogom vinograd. Škropi sa raztopinom od 1-1½ po sto modroga kamena i isto toliko vapna, a nadaš li se bolesti za sigurno ili je već imaš u vinogradu tada škropi sa 2 po sto. Neškropi kad sunce priveć peče jer ćeš popariti lišće.

Škorovaže, zavijače i svu ostalu gamad kupi i tamani a trud će ti se po sto puta naplatiti, od zavijače zavijeno lišće pokupi i spali a ne bacaj na put, jer si tada uzalud dangubio. Za cvatnje ne ulazi u vinograd.

U konobi. Ako ti je vino u kojoj bačvi ostalo sladko, nadaj se da će sada opet vriti, za to odlij malo iz bačve pa postavi na tapun vrilnjaču ili vrićicu punu pržine. Gledaj da ti se toplina u konobi naglo neminja, za to neotvaraj prozora po danu niti polivaj konobu ili bačve vodom.

Ako ti u konobi grubo zaudara, rastvori je nu to smiješ samo jutrom rano ili po noći učiniti. Bačve, koje ti nisu vinom sasvim pune sumpori, da ti se uzdrži zdravo. Prazne bačve takodjer sumporaj.

S. BULIĆ.

10.05.1891

Kakova se litina spravlja.

Pišu nam:

Iz Donjih Poljica: Višnje lipo procvitale. Roda ove godine nije stvari. Trgovci zadarski već su se prijavili, da nabave za svoje tvornice. Lanjske su ih godine puno nakupovali trgovci iz Splita Katalinić i Ilić za u vino. Neznamo što misle ove godine. Loza je lipo pup izbacila. Bolesti hvala Bogu, nije još viditi. Svit isto po malo sumporaje. Red se je zla na vrime čuvati.

Iz Trogira: Dosada, Bogu hvala, nije zla na polju. Vrimena su malo šarometna, ali sa svim tim bajame (mendule) lipo su se pokazale, loza opupila, buhač se omladio, nadat se je dobroj godini. Nije tako u Zagori. Ledovi pozobali rane usive, crkavica udarila u blago, zlo i naopako.

Iz Ješe s' otoka Hvara: Vinogradi su dobro opupili, pup se malo prenuo zbog dažda i studeni. Novog cvića od buhača na ovim stranam ove godine bit će malo; staromu je cina od 60 do 65 florina za stotinu kila - a ima ga još podosta.
I vina ima još samo ništo, i to je ne loše. Ima ga na pr. Vrbanj 200 hektolitara, Svirče 200. Vrisnik 100. To je vino veoma ljubljeno za trgovinu, crne je boje, prodaje se od 12 do 13 fior. hektolitar.

Iz Bosne: Velika guba pala na šljive i druga stabla osobito u banjolučkom kotaru. Velika je to šteta za ovaj narod, koji more se reći, o šljivam žive.

Iz Trpnja: Ribolov kroz tekući mrak nije bio loš. Uhvatilo se srdela lipota, vrnuta (skuša) takodjer, a još bi veće, da nije južina omela dvi zadnje noći. Vinogradi napriduju lipo. Puk sumporava lozu letimice.

Iz Šibenika: Polje lipo izgleda. Srdele se dobro love. Ovih dana okolo Šibenika uhvatilo se je dosta lokarada (skuša).

06.06.1891

Što je težaku kroz misec lipanj
(jun) raditi.

U vinogradu. - Neka ti je uvik na pameti loviti i tamaniti gamad, jer će se vremenom nakotiti da se nećeš više nikako moći obraniti. Sada se počimlju, u zametcim grozdova ukaživati crvi, oni isti koji kašnje ucrvaju jagode. Crva ćeš sada naći u zametku grozda, zapredena u finoj paučini gdje brsti cviće, za to kada što okolo loze radiš, pregledaji i grozdove, pa ugledaš li da mu je koji čemuljak paučinom zapreden, odkini ga i spali na vatri ili potraži crvića pa ga sgnječi. Svakim crvićom šta si ga sada pogubio, pogubio si ih drugih 40 koji bi se iz njega bili raskotili i koji bi kašnje mnogo groždja ucrvali.

Nije li loza još počela cvasti, sumporaj vinograd po drugi put te navlastito napraši dobro grozdove, nisi li mogao prije a ti učini posli cvatnje. Valja takodjer da i poštrapaš tekućega miseca po drugi put običnom rastopinom modrog kamena. Posli cvatnje takljaj i čisti zaperke, nu nemoj ih očehnivati sve do podanka nego im ostavi jedan kolinac, jer možeš raniti onaj pup koji leži pri podanku i koji će ostati za dogodišnju rez. Kad su jagode ništo ponarasle a sunce po dobro ugrijalo, pazi kako takljaš, jer iznešeš li grozd u jedan put na sunce, popariti će ga i posušiti. Plij travurinu pa ju ostavljaj po površini.

U konobi radi onako kako ti prošloga miseca rečeno.

S. BULIĆ.

Koliko koja zemlja na godinu vina daje.

Španjolska Trgovačka komora proračunala je, koliko je svaka zemlja kroz ovih zadnjih pet godina vina našla, te od broja tih pet godina uzevši sridnji broj, izlazi, da more dati na godinu vina:

Italija                 30 milijuna 100 hiljada ektolit.

Francuska               26     "    250    "       "

Španjolska              26     "     -     "       "

Austro-Ugarska          10     "     -     "       "

Portugalska              4     "     -     "       "

Rusija                   3     "     -     "       "

Turska                   2     "     -     "       "

Tuniž u Africi           2     "     -     "       "

Srbija                   1     "    500    "       "

Grčka                    1     "    500    "       "

Rumunjska                1     "    500    "       "

Savezne države u Americi 1     "    500    "       "

Argentina                1     "     -     "       "

Ćilè                     1     "     -     "       "

Otoci Kanarski           -     "    300    "       "

Madera                   -     "    100    "       "

Rt Dobre Nade            -     "    100    "       "

Auštralija               -     "     85    "       "

                       _________________________________

Sve skupa              116 milijuna 935 hiljada ektolit.

Kakova se litina spravlja.

Pišu nam:

Iz Novoga kod Trogira: Vinogradi već dobro ozelenili. Loza je u obće dobro urodila. Osobito se vidi dar božji na dobro uredjenim vinogradima. Prvo se sumporanje obavilo još za minulih lipih dana. Sa svom nikidašnjom obilnom kišom nigdi traga Peronosperi. Ovi svistni težaci već su se oskrbili modrim kamenom da, kada bi se bolest pojavila, što nedao Bog, uguše je u prvom zametku. Maslina je pripuna rese i ne bude li ušenka nadati se je dobroj berbi. Voćke su pune sladkotečnog ploda; povrće se bujno razvija, a buhač se već bere i prodaje 16 novčića po kilu. Budu li pogodna vrimena, sva je prilika, da ćemo imati obilnu i bogatu litinu. - Ovdi se je sve vino rasprodalo, i ako ga je gdi još što malo, jedva će doteći za mistne potribe.

Iz Donjeg Humca na Braču: Ovde vinogradi lipo napreduju i obećaju obilnu jamatvu, ako nas Bog učuva od bolesti (Peronospere). I maslina pokazuje ne loše cvit (listi). Jesenski usivi takodjer lipo izgledaju; te u obće godište obećaje obilan dar težačkomu trudu - samo ako nas Bog učuva od svojih biča. Vino je blizu sve rasprodano izmedju 11 i 12 forinta po etolitar.

Iz Nina kod Zadra: Amo vinogradi neizgledaju sasvim dobro; ploda malo a bolesti jur dosta. Po nikim vinogradima, osobito pri doli, jur se pokazala medljika (peronospera) a grinje (cronosi) ogubale polovicu lista. Amo se težak uhvao najviše u vino, pa mu se i ova nada izjalovi. Zimus žeštoke dvi bure odnile većim dilom žitija, a sad je strahota pogledati na pô gole njive. Ne prihvati li kukuruz zlo i naopako.

Iz Gabele u Hrcegovini: Ovamo litina dobro idje; loza je još bez ljage (maće), samo na mistim spuž balavac brsti lozu; dobro bi bilo da malo rose pane.

Iz Bogomolja na otoku Hvaru: U Gdinju i Bogomolju loza dosle lipo izbacila, bolesti nikakove, osim u docim štogod nedaće, a to je već sumporano. Buhač - jer sušom prošlog lita, pa i onom Sičnja i Veljače ove zime mnogo pritrpio - ridak je i malo je cvića bacio. Ono medjuto što je Bog dao, lipo je i već se počeo kidat. Daj Bože, da mu cina prilična bude, da narod uhvati čim će dugove platiti. Sijanice su baš dobre, jer im kiša dosad ugodila. Zelja ima ništo, ali ne koliko bi ga se htilo. Ribari, koji su odavna pod ova dva sela dolazili, gdi bi na brodove pune lovili te i nas tim pomagali; ove godine još se nisu ukazali - jer ne vidi se ribi traga. Bog nas - hvala mu i slava - obdario sveobćim zdravljem.

Iz Omiša: Vinogradi lipo zazelenili. Bolesti, hvala Bogu, nije još viditi. - Višanja manje nego lani. Na maslinam se resa lipo pokaziva.

Iz Jesenica u donjim Poljicima: Višnje počele pastriti. Roda slabo, ni za polovicu lanjske. One maglušine prošlih dana ko da su ih odnile. Vinogradi lipo, a i na maslinam nije zla viditi. - Sve što Bog htide!

U Splitu: Vinogradi kô zeleni gaji zazelenili lišćem. Bog dao roda na grozdu, hvala mu i slava, da se bolje ne može želiti. Bolesti još nije nigdi viditi. Svit isto sumporaje, a pametniji već su i poškropili.

Priporuka !

Vadeć zadarskog kotara, u nijednom drugom kraju Bogu dobrom hvala, nije se još puno pojavila ljuta bolest loze medljika (peronospera). Nego kiše su česte, a iza kiše odmah žestoka vrućina, te se je bojati, da nam naglo nadodje i mladu lozu ne napane. Znaj se, puče, na vrime čuvati. Pametan ličnik, bojeći se bolesti, zna ju na vrime od svoga bolestnika odalečiti. Težače, poljodilče, bolest tvoje loze ti poznaješ, jer si ju već vidio, a znaš joj i likariju. Rastopi 2 kila modrog kamena, rastopi 2 kila zagašenog klaka (vapna) te sve to pomišaj u 100 litara vode i tim poškrapaj lozu. Do tri puta škropi, i to ponajprije u cvatnji, pak kroz ovi misec drugi put, a dojdućeg miseca po treći put, kako vidiš, da je potriba. Radi i nastoj, puče. Neka Bog blagosovi tvoje krvave trude i dade ti obilata ploda, što ti od srca želi tvoj

Pučki list.

25.06.1891

Kakova se litina spravlja.

Pišu nam:

Iz Komiže na Visu: Vinogradi idu dobro, bolesti hvala Bogu nije još na lozi viditi. a već se je osumporilo jedan put. Novog cvića od buhača manje od lani, ali je vrst izvrsna, te se već sada more prodati do 80 forinta stotinu klg. Vino se razprodalo, jer bilo dobro, još ga ima ništo, a cina mu je priko 16 forinta ektolitar. Srdela i skuša uhvatilo se lipota.

Iz Korčule: Vinogradi lipo se grozdom okitili. Bolesti još nije viditi. Čujemo, da se je na Lumbardi pojavila. Učuvao nas Bog!

Iz Sinja: Ovdi kiše učestale, uprav prama potribam polja. Puk blagosivlje Boga i ufa se nasuti ambare šenicom i koše kukuruzom. Loza piva i mildeva (plamca) se ne boji. Radini težaci stali su mu na put polivanjem modrom-galicom. Šliva nije urodna, ali je čista, nu krušku je gusina koprenom bilom pokrila, jer joj sime nisu gospodari pročistili ove zime i prolića.

Iz Imotske krajine: Težak je veseo, jer mu se litina posve obilna spravlja. Svit se zabavio duhanom, koji je prava srića ovoga puka.

Iz Kambelovca: Naši ribari ovog lita love dosta ribe. I težaci se dobroj litini nadaju. Na maslini cvita dosta, a i na lozi lipo je viditi, ali bolest ju već počela popadati.

Iz Novoga kod Trogira: Žalibože na nikim vinogradim pojavila se je medljika. Uslid nepristanih kiša bilo se je toga i bojati. Svak se uhvatio, da škropi i brani vinograde. U božje ruke!

Iz Brusja na Hvaru: Masline lipo procvitale i vidi se dosta roda. Buhač se je obrao, ali za trećinu manje nego lani, cina mu je slaba, tako, da se jedva trud naplaćuje. Loza do sada lipo napriduje, bez ikakove bolesti.

Iz Makarske: Masline dobro, a vinogradi, da nemogu bolje hvala Bogu. Na bristovinu je navalila gusinica u velikoj množini. Lov ribe u obće nije loš. Samo tunjevine je slabo, malo i ništa se je ulovilo.

04.07.1891

Što je težaku kroz misec srpanj
(jul) raditi.

U vinogradu.- I ovoga miseca sumporavaj, dakako ali samo tamo gdi vidiš da je od potribe. Slidi plividbom zapiraka i takljanjem, a ako možeš posve ćeš dobro učiniti da vinograd na plitko prikopaš, ili barem da travu poguliš. Prije nego što groždje počme šariti, sakupi sve crvljive jagode, (zrna) jer time ne samo da ćeš utamaniti crviće, koji bi se i u ostale jagode zavukli, nego ćeš i zapričiti da groždje ugnjije, što mnogo diluje na dobrotu vina.

U konobi. - Nastoj da ti je konoba uvik čista i što moguće hladnija. U vino još nediraj, nego koncem ovoga miseca t. j. kad groždje počme šariti, pritoči ga po treći put u čiste, zdrave i sumporane bačve.

S. BULIĆ.

Kakova se litina spravlja.

Pišu nam:

Iz Sućurja na Hvaru: Ovamo kod nas, hvala Bogu, loza se kršno okitila, te se je nadati posve dobroj litini, ako nas medljika ne pohodi, koja rek bi, da se već vidi. Maslina urodila baš dobro. Buhač nas je poništo izdao, ali uza svu nestašicu, nebi smo se imali što tužiti, da mu je cina prikladna. O ribarštini ni govora, rek bi da nismo kod mora, jer srdela nevidimo, a za drugu ribu nečujemo, rad čega kukavni težak mora da gladuje tamo sve dojematve, izdade li nas ova, tada zlo i naopako.

Iz Komiže: Crno se vino prodaje od 14 do 15 forinta etolitar, a bilo od 18 do 20. Crnoga je još oko 2 tisuće etolitara, dočim biloga malo: priko stotinjak etolitara. Loza ponila dobro. Hvala Bogu, bolesti nije viditi. U svoje doba svit je sumporao. Buhač urodio osridnje: prodalo ga se priko 50 kvintala po 70 novč. kilo. Gorači bili rodili tako, tako, nego ih tu nikidan južina dobrinjak otresla, da je škode brž do tisuću forinta. Uza svu ljutu zimu, stabljike limuna i naranče lipo se održale, pa je i ploda neloše ostalo. Dosle se posolilo priko četiri tisuće barila ribe: 3 tisuće srdela. 1 hiljada skuša, ništo lokarada i gdikoje barilce minćuna. Još joj nije cina probijena.

Iz Zemunika: Premda imademo malda ne svaki osmi dan blage kiše, ipak naši vinogradi napreduju dobro. Peronospera nije se baš onoliko pojavila, kako je javljeno, pošto su se težaci ove godine starali škropljenjem. Da ne lažem evo vam primira. Poznati naš posidnik zemunički gosp. Tomo Antunović na jednom samom panju u vinogradu zvanom "Velike njive" ima do 140 grozdova. Bogo moj prave lipote! Žitija pak nije moguće bolje. Bože blagosovi težački trud!

Iz Podgradja: Vinogradi neloše, ali bojimo se zla, jer na mista bolest jur se vidi. Žitija dosta dobro. Masline kod nas ne obećavaju najbolje. Zdravlja u svita dosta, lipom Bogu hvala.

Iz Donjih Poljica: Višnje se obrale i prodale. Cina im bila 10 forinta po sto kila. Puno manje ploda od lani. Jedan dio kupili splitski trgovci, drugo sve išlo za Zadar. Loza lipo, svit sumporaje. Nije zla još viditi.

01.08.1891

Litna vrućina nešteti vino.

Netom osvanu topli litni dani, u svakog našeg težaka, kojemu je i malo vina zaostalo u konobi, udje strah, jer se boji da će mu se radi privelike vrućine poštetiti, dapače se mnogi tomu za sigurno i nadaju. Oni misle da vrućina može poštetiti vino, ali to nije istina, jer ako ga se inače pomnjivo niguje, neće mu vrućina nimalo uahuditi, već će se i u konobi gdi je liti 25°-30°C toplo, sasvim zdravo uzdržati. Ne baratali se vinom onako, kako valja i kako ću doli niže navesti, ono će nam se i u hladnoj konobi sigurno pokvariti.

Hoćemo li dakle da nam se vino liti i u obće priko cile godine ili više godina zdravo uzdrži, valja nam paziti na slideća pravila:

1) Da konoba bude uvik čista, zato se nesmiju u njoj držati, kako je to kod nas običaj, takove stvari, koje se poštete pak na čistoću zraka, uplivaju kao n. p. sira, friške kože, mesa, krumpira, mluna, dinja, itd. Isto tako nije dobro da je u blizini konobe staja ili gnojište da u nju neulazi smrdljivi zrak. Uz takove okolnosti, neće nam se vino ni najboljom njegom zdravo uzdržati.

2) Da u konobi ne nastaju nagle i česte promine topline, jer to najgore diluje na vino. S toga razloga i čine zlo oni, koji jer misle da vrućina kvari vino, polivaju konobu pa i same baćve vodom, namirom da ih razhlade, zapriče da im se vino pošteti.

Ali taj postupak neima druge svrhe nego podupirati pokvaru vina, jer tada u konobi nastane nagla promina topline a uslid izhlapivanja vode, zrak postane vlažan pak trusje svakovrstnih gljivica, koje u vinu bolesti prouzrokuju, može lašnje klijati i umnažati se. Napokon u konobi gdi je zrak čas vruć, čas hladan, čas suh a čas opet vlažan, nemogu ni bačve dugo trajati; i obruči i duge lasno popucaju.

Pošto je potriba da se konoba kad kad provitri bilo radi nečistoće zraka, bilo radi topline, valja to pomnjom činiti; zato valja prozore liti držati po danu zatvorene a provitrivati je samo po noći ili jutrom prije izhoda sunca. Ako je konoba po sebi vlažna ili zrak u njoj nečist, biti će dobro ako se od vrimena do vrimena i nju sumporom dobro zakadi.

3) Da su bačve čiste i zdrave, jer će se samo u takovim i vino uzdržati zdravo. Valja dakle one bačve, koje su ostale prazne redovito i prema potribi svakoga drugoga miseca sumporati, da se nepokvaru.

4) Da su bačve uvik sasvim pune zato ih valja redovito nadolivati i to zdravim i ako je ikako moguće, onim istim ili barem sličnim vinom koje je i u njoj. Ne imamo li pri ruci toliko vina koliko ga je potribito da bačvu punu nadolijemo, tada valja prazninu svaku malo vrimena sumporiti. Ako li nam je jedna ili druga bačva na toku, pa hoćemo da se vino u njoj sve do zadnje kapljice uzdrži zdravo, valja u nju svako nikoliko dana zapaliti komadić sumpora. To se isto može postići i ako na svako barilo vina što je u bačvi, usipljeno svako 20-30 dana po 6-10 grama sumporno kisela vapna pa bačvu dobro začepljenu držimo. Iz sumporno kisela vapna razvijati će se sumporni dim, te će prazninu u bačvi izpunjivati.

5) Da u bačvi nebude traga taloga (fece) jer je talog gujizdo mnogih bolesti i uzrok mnogih mana u vinu. Da nebude taloga u bačvi, nego samo čisto vino, valja redovito u zgodan zeman 3-4 puta preko godine pretakati. Cim je vino čistije, tim se ono mučnije pokvariti može.

6) Da je bačva uvik dobro začepljena, jer će inače zrak dopirati do vina i brzo ga pokvariti. Zato tapun (vranj) valja da je od tvrdoga drva, dug i da dobro pristaje. Tapun od mekoga drveta nevalja, jer se brzo naspuga vinom, koje se onda pokvari i pošto je u doticaju sa vinom u bačvi može biti uzrokom da se cila bačva pošteti. To se isto može dogoditi i ako se tapun sa puno kanave omotava.

Tko bude ovako postupao, može biti siguran da će mu se vino i priko najveće vrućine zdravo uzdržati, jer sam se i sam o tome osvidočio. Uto ima nikoliko godina što običajem napraviti za kućnu potribu, po ništo bevande koja nije jača od dobra, na pola razvodjena vina, pa mi je svake godine u zdravlju novo vino dočekala, premda je u konobi gdi ju držim, liti do 30° i više stupnjeva C. toplo.

S. Bulić.

Kakova se litina spravlja.

Pišu nam:

Iz Starogagrada: Po polju od Ješe do nas, dosta palca, nike su zemlje puno oštećene. Po selim naokolo loza dobro, nedaće neima tko je posipao sumporom. I u nas nedaća je pala na gdikoje zrnce, težak posiplje sumporom, groždja dosta. Buhača bilo malo više od pola lanjske, maslina prilično. Peronospore još neima.

Iz Neretve: Amo strašne žege (Na žetvi n gosp. Marka Veraje crkla je prošlih dana jedna težakinja, cura iz Strugora). Žita će biti, a tako i vina, samo što se je bojati maće na vinogradima. Svit je polio i sumporao, malo je tko izostao, pa što Bog dade.

Iz Grablja (Hvar): Buhač se već odavna pobrao al mu nima kupca, a kako čujemo cina mu ide sve niže. Litos ga se sakupilo za treći dio manje od lani, dočim i lani bilo ga malo. To je težko za ove težake koji su se dosada oko buhača najviše bavili. - Vinogradi, osobito na nikim mistim dobro su urodili, a i na maslinam vidit je na mistim lipe brsti. Bože samo sačuvaj od zla da jadan težak bude barem odakle ima svoju potribu. - Odavna čekamo komisiju za zemljišne knjige (libri tavolari). Molimo Visoki Prizivni Sud, da uznastoji neka se te radnje već započmu. Al ako nam se hoće dobra i da se ne dogodi pogrišaka kao u drugim mistim, priporučujemo, da nam se s komisijom pošalje mirač gosp. Deklić, buduć valjan i iskusan.

Iz Metkovića: Jematva dobra, pšenica čista a i dosta je ima milom Bogu bvala. Komu je kupit neka se svrati u Neretvu. Loza obilna, ne bude li zla unaprid. Bože nas učuvaj.

Iz Visa: Polje dobro, a ribolov i bolje.

Iz Brista: (Makarsko Primorje) Ovamo do danas Bogu hvala, polje baš povoljno izgleda, bolesti na groždju nikakove, osim malo lužine (kritogama). Masline dobro, sočiva, žita, krumpira isto tako.

Iz Selaca: Ovdi je prošlih dana krupa maldane svu litinu u Sumartinu odnila, a zahvatila je i Seljačke i Povaljske vinograde. Maslina dosta.

Iz Novoga kod Trogira: Na 26 srpnja palo kiše obilato, krupa opatrnula ništo vinograde. Maslina nikad ovako.

04.09.1891

Kakova se litina spravlja.

Pišu nam:

Iz Trilja 8 kolovoza. Ovamo velika suša, vrućina. Kiše odavna neima, sve izgori, osobito kukuruz. Čovik od silne vrućine ne more da radi. Loze ne loše, ali krumpiri povehnuše.

Iz Zaostroga 10 kolovoza. Valaj nemožeš se sit nagledati loze po našim vinogradim. Uprav se je lipo groždjem nakitila. Pod bajamam se grane prigiblju, kumpirâ bit će lipih. Litina se dobra spravlja, samo Bože dobri očuvaj nas od nepogodna vrimena.

Iz Brusja 12 kolovoza. Loza dosad lipo izgleda, masline u nas slabo a u bližnoj okolici ima ih sila Boga. Ribolov ovoga mraka posve slab.

Iz Donjih Poljica 15 kolovoza. Nije mnogo naroda na grozdu ali je zrno lipo, jedro. Jedna dobra kiša da pane, valjala bi zlata.U Božje ruke!

Iz Tugara 18 kolovoza. Prolitnjeg povrća i voća bilo izobila. Žita prama usivu i naženju lipota. Groždje, glavna litina ovog sela — urodilo baš kako je težak želio, a zdravo kô zdrav dan. Dade li dobar Bog do jamatve jednu obilnu a zdravu kišu, vina bit će, kako nije odavna.

Iz Podstrane 20 kolovoza. Ovde litina da nemoš bolje. Voća dosta svake vrsti, pa i zeleni kô u snopu. Krumpira, dinjâ, mlunâ na svaku ruku. Masline urodile kako odavna nisu ovako, groždja dosta, bolesti na njemu dosad nikakove, zdravo kô dukat, da ga je lipota gledati.

Iz Šolte (Grohote) 20 kolovoza. Žalost i nevolja na Šolti od velike suše i vrućine. Na vinogradima lišće odpalo, groždje kao da si ga vrilom vodom opario. Masline strašno urodile, ali se i one pripale od vrućine. Selo Grohote neima vode, nego ništo malo u lokvi. Tote naša ronda dili svako jutro, gdi je 10 duša u kući pô barila vode, a gdi je 15 i više duša, daje barilo vode. Ako ćeš živinu napojiti, valja da kupiš vode, što se iz Splita amo vodi, svako barilo 12 novčića. Siromah, koji neima čim da kupi, mora da idje jednu uru vanka sela u misto zvano Vodnjak. Tu je jedna jama 22 paša konopa duboka, pa da znaš, kakova je to voda, dragi štioče, ljudi ju nemogu piti, a jedva i živine, jer je sasvim zla. Velika je tu navala puka, polovicu dana valja ti čekati, da te dodje red barilo vode uzeti. Da bi Bog dao dobru kišu, ovo bi selo oživilo. Bože usliši!

Iz Vrisnika. (Hvar) 24 kolovoza. Kiše palo malo; groždje dobro; maslina u obće neloše, zdravlje u puku čestito, rade se i popravljaju putevi, selo svojim radom lipo napriduje. Bože daj i bolje!

18.09.1891

Šta je nova u Splitu.

Jamatva. Počimlje u Splitu na 24. Cine još se nisu probile. Računa se od 14-15 forinti kaca. Prodaje se za vanjske trgovce ništo n groždju po 9 do 10 novčića kil.

02.10.1891

O litini - jamatvi.

Velaluka, na Malu Gospu. Naš glavni proizvod vino ove godine slabo. Ništo crv, ništo lug, jugo i velika suša uništila je lozu. Žito veoma skupo. Mast se čini po for. 7. ektolitar.

Starigrad na Hvaru, 13 rujna. Jamatva se spravlja neloša. I maslina dobro, samo što se je crv uvukao u košticu (pajku) što težaka plaši. Da bi se Bog smilovao i kišu poslao!

Podstrana, 18 rujna. Jamatva započela. Hvala onomu, koji stvorio i naplodio, vina dosta. Vrst plemenita.

Šolta, 20 rujna. Pala zdrava kiša obilata, pravi dar Božji. Groždje oživilo, jamatva neće bit loša.

Hvar, 20 rujna. Kiše palo dosta, jamatva dobra.

Trst, 21 rujna. Buhač se ništo makao, cina mu je od 50 do 60 forinta po kvintalu.

Split, 30 rujna. Kiša natopila priko reda. Masta, Bogu hvala, dosta. I cina nije rdjava. Biskupsko u Poljicim išlo po for. 15 kaca, javne dobrotvornosti (benefićence) po for. 16, kapitulsko 15 i pô.

16.10.1891

O jamatvi - trgovini vina.

Grohote (na Šolti). Jamatva dobra bila. Ona kiša pala ka' mana s neba. Vino se bilo sve prodalo po 18 for. ektolitar, ili 12 barilo. Smokava ove godine, dosta se osušilo, prodalo bi se po 8 novčića kil, rogača isto po 8 nov. kil, ali neima ga vele.

Starigrad. Jamatva obilnija od lanjske. Vino bilo po Plaži platilo se do 18 ektolitar, ovdi po 16 i bolje. Crno plaćaju trgovci po 10 ali ga svit neda. Maslina puno opalo.

Grablje (na Hvaru). Jamatva ne loša. Vino se bilo prodalo po svemu našem otoku. Cina mu je doprla do 20 forinta ektolitar. Buhač se prodaje od 37 forinta do 40 sto kila, kvintešencija po for. 3 boca, koja teži 2 kila i 24 dekgr.

Korčula. Crnog se vina ništo prodalo. Cina mu je od 10 do 12 ektolitar.

Metković. Vina kô i vode, hvala Bogu. Odavna ga Metković nije ovako zapamtio. Kukuruza tako, tako. Od zdravlja dobro. Nikad manje groznice.

Gomilica (Kaštela). Jamatva je gotova, ali nije bila posve dobra. Mast se dobro prodao; bratimsko išlo po 18 forinta, a po selu kupuje se po 17 kaca.

Šućurac. Niki prodali vino po 18 ektolitar.

Donja Poljica. Nemoremo se tužit na litinu. Bilo vina dosta. U selu Podstrani pak posve obilato. Kupci su počeli obilazit ali cina još nije pukla. Nadati se je do 10 for. barilo.

Pag. Cina vinu od 12-13 ektolitar.

Tugari (sridnja Poljica). Vino se prodalo po 9 for. barilo.

Jesenice. Prodalo je nikoliko konoba. Cina se vrti od 9 do 10 po barilu.

Klis. U nas se do kapi prodalo po 11 forinta barilo.

Solin. Malo tko da nije još vino prodao. Cina lipa, od 10 forinta unaprid po barilu.

Šta je nova u Splitu.

Prodaja vina. - Do 50 trgovaca vina računa se, da se je ovih dana u Splitu izminulo. Trgovci vanjski svakidan sve to više vrve, neka ih težak ne odbije visokom cinom, pa će naše vino vrstno se prodat.

06.11.1891

Filošera nam je na pragu.

Trsna uš ili filošera, taj najstrašniji bič loze, iza kako je uništila najprije Francuske a zatim malne i sve ostale vinograde cile Europe, primiče se žalibože eto i k' nama. Po najnovijim vistima, doznajemo da nam je došla baš do prid vrata od kuće. Svi najbližji nam otoci Istrije do Lošinja, od kojih smo samo malo milja daleko, svi su od filošere okuženi, pa ako je još nemamo, bojat se je da neće sigurno mnogo proći, da će i nas taj bič zaletiti. A tada puče što će biti od nas? Svi smo ti ga tada goli siromasi.

Nijedan narod nije a niti će tako težko oćutiti taj udarac, kako će mo ga mi Dalmatinci, a osobito primorci, oćutiti, jer se u nas živi o samoj lozi, a kad nam ona propane, propalo nam je sve. Drugi narodi kad su vidili, da će ih ta nesrića zadesiti, nasadili su gdi su kod mogli svakovrstnih voćaka, da budu barem imali odkud kupiti što im za svagdanju potribu najviše triba, a mi? Mi vadimo i ono malo maslina što ih imademo i skojim bi mogli u nevolji priživiti.

Manite se, ljudi božji, ćorava posla. Najgore onomu, koji o jednomu koncu visi; sadite dok ste na vrime svakovrstnih voćaka, a osobito maslinu, gdi je zemlja prikladna, višnju, jabuku, šljivu; učite kako će te gojiti, da Vam što bolje radja, učite kako će te napravljati dobra i za trgovinu vrstna ulja, da ga morete za skup novac, a ne mutke kao i do sada, prodavati.

Baš kad smo na tomu, znajte, da će se od 20 ovoga miseca pa do 5 dojdućega, dakle za 15 dana, držati na poljodilskoj školi u Gružu kraj Dubrovnika, tečaj za težake, na kojemu će ih se podučavati, kako valja gojiti i klaštriti maslinu i kako činiti dobro ulje. Nepropustite dakle ove lipe zgode, koja Vam se pruža, podjite tamo, petnest dana nije godina, pa se nećete pokajati.

Trošak nije velik za onoga, koji ima od kud, a onaj koji nima, neka se kroz svoju obćinu molbenicom obrati na Namistništvo, najdalje do 12 tekućega miseca i dokaže da imadu tisak za ulje t. j. makinu, ali da neima odkle potrošiti, pa će mu Namistništvo dati potrebiti novac za put i za stanje u Gružu i to 30—50 fior. prama tomu, kako kojemu bude dalji ili bliži put. Ljudi, koji su od prije tamo bivali, naučili su tako lipo praviti ulje, da ga sada prodavaju od 60-80 fr. kvintal, dakle malne za dvostruko skuplje nego li ga drugi prodavaju.

Pučki list učinio je svoju dužnost da Vas je, o težaci, posidnici, na vrime obznanio o pogibelji koja vam priti, on vam je prijatelj od srca, poslušajte ga, jer drugčije će te se kajati, ali neće biti na vrime. U jednomu od dojdućih brojeva, kaživat će vam Pučki List kakovu štetu čini filošera i kako se možemo od nje braniti, a sad eto zimska doba malo posla, vrimena imate, štijte i pamtite.

O litini - trgovini vina.

Primamo slideće visti:

Povje na Braču 11 listopada. - Amo mnogo trgovaca, koji opola traže, te crvenkastu vrst plaćaju do 13 for. a bilu priko 20 po ektolitru

Svinišće kod Omiša 12 listopada. - Jamatva obavljena lipim vrimenom. Rodilo obilno, neka Bog blagosovi. Vino, osobito ruso (opol) izvrstno da mu neima zamire. Trgovčići obliću po Svinišćim i Kučićim i plaćaju po fio. 10½ do 11½ ekt. Prodalo se jedan dio, ali ga imade još dosta, jer seljaci žele malo bolju cinu.

Donja Poljica 20 listopada. - U Podstrani još vina dosta. Jesenice većim dilom prodale po 15 ektol. I rakija se dobro prodaje, po 30 forinta ektolitar. Maslinâ dosta, ulje se dobro izplaćiva. Težak nemore nego pogledat u nebo i zahvalit Bogu, koji je dao.

Vis 22 listopada. - Bilo se vino prodaje po for. 25 i bolje ektolitar, ostalo od 15 do 17.

U Novomu kod Trogira 25 listopada. - Jematva obavljena po najlipšem vrimenu. Vina ništo malo bolje nego lani. Vrst izvrstna. Cina mastu fior. 11-12 po ektolitru. Kupaca vina još od nikud, pa mu još nije ni udarena cina. Maslina dosta. Litina dakle dobra.

Vodice. 26 listopada. - U Tisnom crno vino 12 do 13 forinta ektol. Prvić, Šepurine i Zaton 13 do 14, Šibenik 14 do 16, a bilog vina još malo ima i cine mu u zadnje vrime sasvim visoke od 18 do 24 forinta ektolitar. Kupaca bilo je svake dlake za bilo, a i za crno dosta se pita, posidnici čekaju veću cinu. Vina crnog u Vodica još imade dosta, Tisno ga imade sasvim malo. Litine bilo je polovicu lanjske.

Trpanj 27. listop. - Po ciloj našoj okolici jamatva je bila malo lošija od lanjske, po gornjem Ratu pače bolja. Trgovaca vazda do trideset inostranih. Bilo vino se prodalo od 19-21 fiorina po ektolitru. Opol izmedju 11 i 13 vrti se i danas, a crno od 10-11 po ektolitru. Cine izvrstne. Toči se na vas mah. Do sada je iz Trpnja pošlo pet trabakula punih. Pridjučer parobrod "Velebit" sa 96 bačava zadimio put Rike. Obala je krcata bačava kao šipak, Bože naspori!

Trogir 27 listopada. - Ovdi ništa nova. Vino trgovci nudjaju u gradu po for. 15½ ektolitar. Marina je prodala sve po 13½. Vinšće isto. Drvenik po for. 12 ekt,; sve je prodato. Trogir pak danas je jedan dio prodao po f. 17½ ekt.

Velaluka dne 27. listop. - Ove je godine u okružju Veleluke litina neloša, baš po težaka dobro. Groždje je bilo baš dobre vrsti, jer je bilo sušno lito sve do jematve. Maslina ima dosta, ali ih je crv jednu trećinu pokvario. Zelja takodjer obilato. Cina je vinu crnomu od 12 do 14 for.; opol 14, 15 do 16, dobre vrsti. Bilo vino pak doprlo je do 20 i 22 for. ali je već razprodano, pošto je mnoštvo trgovaca amo. Izvaža se vina na 100 ektolitara svaki dan. Vino je dobre vrsti, baš ga fale trgovci. Imade u mistu još i nište sardela poslidnjeg mraka (škura). Samo nam je litos pšenica puno skupa.

20.11.1891

Naše vino u svitu.

Imade jednu desetak i više godina da je naše vino izašlo na dičan glas u svitu. Prije toga vrimena malo je tko i znao za Dalmaciju. Vino se je vodilo u Mletke, kašnje u Trst, Riku, Senj, dobrim dilom prodavalo bi se za zagorske strane, ostalo bi se kod kuće popilo, i tim bi sva trgovina vina svršila. Ali valja reći i to, da ga nije ni bilo koliko ga na današnji dan imade. Otvorila se druga vrata širja trgovini, išlo vino dalje Trsta i Mletaka, u Francusku, Nimačku, Magjarsku, cina poskočila, svit uhvatio se mašklina i motike, te krči i sadi, pritvorio i ledine i sijanice i pašnjake sve u zelene vinograde, te danas Dalmacija, osobito sridnji dio okolo Splita, postala vinom prava "zemlja od obećanja".

Jedan učeni čovik, koji se o vinu bavi, prošao je nazad dvi godine Dalmacijom, obašao sva naša vina, gledao boju (kolur) i žestinu, te je prošlih dana o tomu po novinam pisao i vrstnoću našega vina razglasio.

Hodeći po redu od Splita, veli on, da što se tiče jakosti i ljubkoće crnoga vina, splitsko vino spada u prvi red, zatim ono sa Kučina i Mravinaca, pa kliško i solinsko. Iza solinskog dolaze vina Kaštela. U Šućurcu je crno zagasito vino sa 14 stupnjeva žestine, Gomilica, Kambelovac, Lukšić daju tanja vina od 12 stupnjeva do 13 žestine; Novi, Stari, Štafilić daju dobro crno vino, bistre boje su 12 stupnjeva žestine. Otok Čiovo daje na godinu do 2 tisuće i po etolitara. Vino nije toliko ugodno piti, ali za mišanje posve dobro. Uzdrži u sebi žestine do 12 stupnjeva. U selu Slatinam vino je posve crno, najbolje što ga imade u svoj Dalmaciji za mišanje.

Izvrstna su vina i poradi ljubkoće i boje u Poljicim, u Podstrani, Jesenicam, Sitnomu, Dubravi, Srinjinu, Tugarim, Dućam. U Omišu pak i u Rogoznici vina su tako vrstna da ništa ne izostaju vinu iz Bordò u Francuskoj. Sva ova mista, Split, Kaštela, Poljica sa Omišom i Rogoznicom more dati prama urodu na godinu od 100 do 130 hiljada etolitara. Prama Splitu jesu otoci. Šolta more naći do 16 hiljada etolitara. Vino je crno, žestoko do 12 stupnjeva, dobro za mišanje. Brač je najbogatiji otok. Crnija su vina u Bolu, Milini i Sutivanu sa 12-13 stupnjeva žestine, u Mircim i Donjem Humcu vina su slabija. Bolsko je vino tečnije, ugodnije, Milnarsko malo trpko. I po vrhu Brača dobra su vina do 12 stupnjeva žestoka. Vas otok Brač more naći vina okolo 100 tisuća etolitara.

I na otoku Hvaru imade dobra vina su 12 do 13 stupanja žestine, a to okolo Starogagrada, Svirača, Vrabnja, Vrboskei Jelse. Ova vina idju ponajviše za Francusku. I bila vina na Hvaru puno su cinjena. Otok Hvar more naći na godinu do 80 tisuća etolitara. Vis more više naći; računa se do 120 tisuća etolitara da more na godinu naći. Vina su plemenita, osobito za piće, zagasite crvene boje, od 11 do 13 stupnjeva jakosti. I bilo je vino s Visa na glasu.

Puno vina daje otok Korčula, do 150 tisuća etolitara, a samo Velaluka, kada dobro u rodi more naći do 50 tisuća. Vino je crveno, od 10 do 12 stupnjeva jakosti. Otoci Biševo, Lastovo, Mljet mogu svega dati malo više od 20 tisuća. Na otoku Pelišcu imade dosta crvenog vina, do 100 tisuća etolitara; Makarsko Primorje nadje okolo 20 tisuća zagasito-crvenog vina, Trogir se okolicom i bližnjim otocima more dati do 30 tisuća etolitara. Vino je dobro, do 13 stupnjeva žestoko, osobito ono grada Trogira vratno je. Šibenik, Tisno, Murter, Primošćen, Vodice, Zlarin i Prvić mogu dati do priko 100 tisuća etolitara. Vina su ugodna za piti, od 10 do 11 stupnjeva jakosti. Drniš, Promina, Siverić, Knin daju do 25 tisuća etolitara vina, koje se prodaje ponajviše za Bosnu i Hrvatsku. Zadar sa svojom okolicom more naći do 60 tisuća etolitara , a četiri otoka izpod njega Rab, Pag, Silba i Olib mogu naći do 120 tisuća etolitara dobrog crvenog vina.

Eto sam prikazao, kako je taj učenjak nabrojio, a sad ću ti ja, puče. - a ne budi ti žao - jednu prijateljsku reći. Bog ti je eto dao i dobra roda i plemenite vrsti i dao ti je suviše sriću, da je tvoje vino po svitu poznato i u dobru glasu držano, a ti nemoj, za žive oči u glavi, kriv biti, da se ovaj dobar glas izgubi. Znaj što ti hoću da rečem: budi pošten, nemoj u ovu kapljicu, što ti ju je Bog dao, dirati, šalji ju u svit onaku kako si ju od Boga primio. Nečudi se, što ti ovo govorim a neboj se, da će itko izvanka čuti. Ja sam stri trgovac, mušica u vinu, pa ću ti za tvoje dobro ovo reći. Spominjem se nazad nikoliko godina, da se je u našoj pokrajini rujevina za lipe novce prodavala, pa kada se svit polakomio, stao u nju ovoga onoga primišavati, izgubi se vrst, izgubi se cina, od rujevine danas jedva spomena. Buhač ili buharina, svak znade kako se je skupo u nas prodavala, nigdi na svitu kao u nas ne bilo takove vrsti, pa što se dogodi? Neću reći, bit će štogod što je i trgovina buhača spala, ali viruj ti meni, spala je cina ponajviše s toga, jer je vrst spala, jer buhač nije više on, koji je u početku bio, te se dogodilo, da tko će više taj će manje. Sve uzdanje naše jest ova kapljica vina. Niki višanja, niki višnjaka niki žeste govore, da je dobro pridodat maštu, ne za drugo, Bože učuvaj, već misli, da će mu s otim vino bolje biti. Neće, moja ti poštena besida. Vino ima po sebi i žeste i boje i sladkosti; drži čiste sudove, urednu konobu, trgaj kad groždje sazri, na svoje vrime oturnjaj, pa u Božje ruke, neboj se. Kada trgovac dodje, obadje vino, naći će, da je istinito, pravo, naravno vino; pa neka ti ga, metnimo i po forinta plati jeftinije nego onomu drugomu, (koji je recimo unj ništo stavio) jer tvoje tanje a njegovo jače, ne hudi, ti nisi ništa izgubio, tvoja konoba dobar glas uživa, tebi trgovac viruje, u tebe će ga svake godine kupiti, a onoga će drugoga, čim sazna ostaviti. U nas, hvala Bogu, nije se toga još dosad opazilo, naš je težak pošten, bogostrašan, pa s toga i vina su nam u svitu činjena. Nedao Bog ni unaprid! Čuvajmo se zla, budimo pošteni, pa će i Bog, koji istinu, pravednost ljubi, krvave trude ruku tvojih, puče, svakim berićetom blagosoviti.

Splitski Trgovac.

Pripomenak.

Čast i poštenje tvojim priporukam, splitski trgovče, hvala ti ko čoviku i u moje ime što puku nike stvari prid oči stavljaš, ali ne budi ti žao, da i ja svoju rečem. Neću reći, da je sve suho zlato što je u našem puku, bit će štogod i natrune, istina je živa, da nije više svit kakav je prije bio, ali, gosparu moj, ja bih rekao, da je bolje bilo pomesti prije izprid tvojih trgovačkih dvora. Ja se uzdam u Boga, da naš puk, koji u poštenju i strahu božjemu žive, nezna za te nike novotarije, a ako što i znade, to je sigurno od vas trgovaca naučio. Krvavim znojem težak onu kapljicu u svoju konobu salije, a jer znade, da je to dar Božji za njegove poštene trude, on u to ne kreće, jer se Boga boji. Prodaje vama trgovcima, priko vaših ruku idje naše vino u svit, ruku na prsi vi stavite, i nebudite uzročnicima, da se glas našemu vinu u svitu izgubi. Čuje se na priliku ovih dana, da niki vanjski trgovci, što po Dalmaciji obigravaju, kupuju vino uz jeftiniju cinu vanka naše zemlje, te ga pod dalmatinskim imenom u svit šalju. To je privara, to propast, tim se štete našemu vinu nanaša. Na to, ako je baš istina, imala bi i vlada i druge vlasti dobro oči otvoriti, i vi isti naši domaći trgovci a za naš puk - ka' za tu stvar - neka nikoga glava ne boli.

UREDNIK.

Nagradjeni na Zagrebačkoj izložbi.

Za vino.

Počastnom priznanicom i velikom medaljom: Ante Petrić iz. Komiže, Pop Ante Šurija iz Prvić Šepurine, Braća Didolić iz Selaca na Braču, D. Biankini iz Starogagrada, Ivan Lukšić iz Sutivana na Braču, Braća Mazzura iz Tisnog, Grgur Ivčević iz Visa.

Velikom medaljom: Anton Čipin iz Lukšića, Martin Vuletin iz Novoga kod Trogira, Aute pl. Cipiko iz Štafilića, Nikola Petrić i sinovi iz Bola, N. pl. Jakša iz Visa, pop J. Marušić iz Svinišća kod Omiša, A. Pavišić iz Omiša, Jelisava Čorić iz Vodica (maraskin i plavac), Simenište u Splitu, Ivanišević Josip i Kadić udovica Marta iz Jesenica kod Splita, Ante Jajaz Tomin iz Tisna (maraskin), I. pok. A. Marković iz Knina, A. Pasabanda iz Vigna na Pelišcu, Vojnović Filip iz Duća kod Omiša, Mate Mrša iz Šibenika (maraškin), R. Vlahov iz Šibenika, Baštinici Bane iz Šibenika, A. Čičin-Šain iz Vodice kod Šibenika, Vicko Juras iz Splita (prošek), Antun Topić iz Visa, A. Čepić iz Duća kod Omiša, I. Grubišić iz Omiša (prošek-muškat), Ante Kuzmanić iz Novoga kod Trogira, I. Jelić iz Šibenika (maraškin), Braća Mimica iz Rogoznice kod Omiša (za prošek), Frano Vid iz Trpnja (pečeno vino), M. grof Borelli iz Zadra (maraskin), N. Lokas iz Šibenika, Josip Perasović iz Omiša (muškat), I. Kunjašić iz Blata na Korčuli, Petar Šimeta iz Staroga kod Trogira, Franičević i Pavičić iz Sarajeva.

Malom medaljom i dukatim : Pavao Perišić iz Štafilića, Vicko Zanetov iz Novoga kod Trogira (i 5 dukata), Andrija Škarica iz Staroga (i 5 dukata), Stipe Katalinić iz Novoga, Srećko Petrić iz Šolte, F. Radić iz Bola, B. Matijaca iz Trpnja, S. pl. Kambij iz Kambelovca, L. Škovrlj iz Promine (za rakiju), Braća Šarić iz Opuzena (za rakiju i vino), Ante Roca iz Šibenika (maraskin i tartar), Braća Joković iz Veleluke, Nikola Vezić iz Makarskog Primorja, Božo Lovričević iz Lumbarde na Korčuli, M. knez Gjorgji iz Gruža, N. A. Duboković iz Jelse, J. Novaković iz Tugara kod Omiša, Dr. Ivan Smrkiuić iz Korčule (za grk), Ivan Marun iz Skradina (i 5 dukata), Niko Zorićić iz Skradina (i 5 dukata), Niko Marno iz Skradina (i 5 dukata), Petar Knežević Skradina (i 5 dukata), Dr. Rafo Arneri iz Korčule, Špiro pop Luketin iz Šućurca, Dr. J. Martiniš iz Komiže, Braća Novaković iz Sumartina na Braču, M. Lovrić iz Ostrvice, Jakov Giacoui iz Komiže, Jajac Ante iz Tisnoga (maraskin), Vinko Matas iz Skra-dina, I. Boški iz Korčule, G. Ivanković iz Ervenika (maraskin), J. Guberina iz Šibenika (maraskin), I. Radunić iz Staroga kod Trogira, fra Mate Šimić iz Zaostroga, Roko Orada iz Tisnoga, Dinko Buzolić iz Posedarja, P. Gjunio iz Korčule, J. L. Bilić iz Šibenika (maraskin), Vicko Radun iz Novoga kod Trogira (i 5 dukata), Srećko pop Bakija iz Kali kod Zadra, K. ud. Andrijić iz Korčule, Danko Vezić iz Gradca, Paško Čikara iz Šibenika, Vladimir Lalić iz Skradina (i 5 dukata), Fraue Cucelj iz Metkovića (višnjak), J. Lovrić iz Silbe (za kvasinu ocat), S. Brajnović iz Splita (za rakiju i šljivovicu) Braća Šarić iz Opuzena (za rakiju), D. Pletikosić iz Solina (sušeni crljenak), V. Miotto iz iz Splita, L. Riboli iz Splita.

Priznanicom i dukatim: Sava Dragišić, Josip Males, Marko Modražija i Grgur Čaleta svi iz Skradina (i 2 dukata), Braća Maretić iz Zadra, L. Vlajki iz Orašca, J. Duboković iz Jelse, B. Jerić iz Trpnja, Boganović kap. iz Rike kod Dubrovnika, I. Marković iz Novalje (i 2 dukata), A. Carić iz Zadra, M. Gučić iz Stona, Jurić Joso iz Krapna (i 2 dukata) Guberina Joso iz Šibenika, Nikola Gabrić iz Metkovića, A. Ljubičić iz Ervenika, B. Matijaca iz Trpnja (prošek), Glovacky iz Dubravice kod Skradina. M. Škalko iz Silbe (i 2 dukata), J. Marinković iz Šibenika, Braća Dobrović iz Jelse, A. Mlikotin iz Lukšića, I. Bielić iz Pelišca, P. Ivulić iz Bola, Joso Mutić iz Skradina (i 2 dukata), Pavao Ergovac iz Štafilića, Pavao Roca iz Vodica. - Za ocat (kvasinu): Pop F. Torre iz Komiže, D. Biankini iz Starogagrada, Knujašić iz Blata, Franičević i Pavičić iz Jelse, A. Cicar iz Vodica. - Za rakiju: Ante Ljubičić iz Ervenika, Braća Didolić iz Selaca, J. Goić iz Supetra, A. Jajac iz Tisnoga, V. Radun iz Staroga. I. Duboković iz Jelse, Frane Vid iz Trpnja.

O litini - trgovini vina.

Primamo slideće visti:

Pag, 31 listopada. - Vino u obće slabo urodilo, svu trećinu manje od lani. Vrst je plemenita. Većim dilom razprodano do for. 13 ektolitar; vino bilo do 24 for. Crnoga vina bit će još okolo 2 tisuće ektol. Rakija se prodaje po for. 36-50 ektolitar.

Stankovci, 1. studenoga. — Vino ko zečja krv, malvazija, kupuju ga Ličani po for. 14 stolitar. Bilo je malo zakrklo, jer snig na Velebitu; bura okrenula nanila štete, otrunula masline, oparila povrće.

Zlosela, 10 stud. Hvala Bogu, jamatva ne bila loša. Vino se crno prodaje po for. 13, a niki su prodali i po 14:75 etol. Bilo se vino skoro sve prodalo po for. 18 do 20. Brodova amo po vino svaki dan dolazi, ali ga više malo.

Rab, 10 stud. Žitija, osim prosa, urodilo sridnje. Vina ništo više od lani, posve dobre vrsti. Prodalo se ništo Bašcanskim trgovćićima po fr. 14 ektol. Maslina urodila, odavna nije ovako. Žestoka bura, što je ovih dana puhala pobacila ih je dobar dio na tle.

Dubrava, 11 stud. - (Sridnja Poljica) Bogu hvala, litina ne loša. Žita sridnje, vina bolje od lani, vrst mu da ne more bolje. Prodalo se crno po 12-13 ektolitar, ruso (opol) 15 for. Usive malo opario mraz, ali uzdamo se da neće bit loše.

Podgora, 12 tek. - Prodalo se vina opola do 500 etolitara od 14-15 for. Još ga imade do tisuću etolitara. Ovo je prvi put da vino naše na more idje. Sritno!

Gata, 12 tek. - Vina dosta i dobra. Uhvatilo selo u mastu do tri tisuće for. prodavalo se u Omišu i na Strozancu. Sada se vino prodaje po 11-13 i do 16 etolitar. Neimamo puta, da je put, Sridnja Poljica bila bi druga Kaštela. Leda bilo neobično, ote nam željud i zelje.

Šta je nova u Splitu.

Trgovina. - Nova obala krcata je bačava. Okolica je vino prodala, ali u gradu i varošima slabo se miče. Računa se priko 50 tisuća etolitara još po konobam.

04.12.1891

DVA BIČA

Neveseli glasovi dolaze ti iz svita, puče!

Žiloždera ili ti filošera, bolest, koja tamani lozu, primiče se tvojim zelenim vinogradima, da ih u suhar sprži a tebe na prosjački štap stira. Poharala vinorodne poljane Francuske, makla se priko Italije, obuhvatila posestrimu Istriju, našoj braći u Hrvatskoj i Slavoniji veći dio loze uništila, pa tog ljutog neprijatelja eto na Kvarnerskim otocima u Lošinju, još dva koraka te je na tvojem topraga. Nije zla kojega se nije bojati; pa ako ti tvoj "Pučki List" to danas javlja, nije da te plaši, već da te na oprez stavlja, da na vrime obznanjen budeš znao obrane tražiti. Valjano pero jednog našeg suradnika kazivat će ti novom godinom u ovom listu, kakova je ta ljuta bolest i kakov joj se lik hoće. Nitko drugi već Bog ti to šalje, pa ako te Bog tim bičem pohodi, stavi se u njegove ruke, da ti milostiv bude; a uz to ne stoj prikrštenih ruku, pamti uvik onu staru rič: Pomozi se sam i Bog će te pomoći.

Nego, jadi naši, drugi bič, ne od Boga već od ljudske ruke, hoće da te bije. U Monakovu, gradu Bavarske, sklapaju narodi izmedju sebe ugovore o trgovini. Tu je Auštrija, Italija, Nimačka, Švajcarska. Svaka država traži polakšicu od druge za svoju trgovinu. Ti se ugovori tajno vode, te se još ništa sigurno ne znade, ali po onomu što se po svitu ćuka, rek bi da Italija traži od Auštrije, neka joj odpusti porez na njezino vino kada na našu granicu dodje, tako na misto što je dosad plaćala više od 10 forinta po etolitru, unaprid samo 3 forinta da plaća. Kada bi to na njezinu izašlo po nas u Dalmaciju zlo i naopako. Italija, koja je ove godine 38 milijuna etolitara vina našla, poplavila bi u svitu vino naše zemlje, koja prama najboljem urodu jedva more jedan milijun etolitara uhvatiti. A kako su talijanskomu vinu zatvorena vrata za u Francusku, njihovo bi se vino slilo na naše strane, a od našega tada ni prodat ni darovat. Nijedna zemlja na svitu nebi toliko štete pritrpila, koliko naša pokrajina Dalmacija, koja jedino ob ovoj kapljici vina žive. Ugovori u Monakovu već su dovršeni, do koji dan bit će izneseni u carevinskom viću u Beču prid zastupnike na razpravijanje i odobrenje. Već prije ugovaranja naše su obćine i trgovačke komore digle svoj glas, još nam jedno jedino pouzdanje ostaje.

Zastupnici, branitelji naši, vaša rič, jest još jedino uzdanje naše. Tako vam ljubavi ove zemlje, u kojoj ste se rodili, da ste svi na okupu, svi na besidi, kada o tomu bude tamo govora. Daleko od ognjišta, kažite, da se slabo grijemo, te dok druge zemlje u sridini države i željezničara i tvornicam na stotinu načina zalogaj kruha dobivaju, mi na najdaljem kraju nahodeći se, ni od koga pogledani, ni pomagani, u ovom kršu vas nam žitak ovaj plod loze, kojemu kada bi u trgovini jamu podkopali i nas žive u zemlju mogu pokopati. Na vas se, zastupnici naši, spuštamo. Znademo, da nije sve ni do vas; znademo, da vas devetorica nije nego sitna kap u velikom moru od tristotine i pedeset drugih, koji će korist svojih zemalja gledati i vami se protiviti, ali neka se ta kap vidi, neka se vaš glas čuje. Strah nas niki hvata, da nas ova gorka čaša neće mimoići, ali nastojte, da nam ne bude priveć gorka; sva je prilika - a da je srića da nas u laž utiraju - trgovački ugovor s Italijom bit će odobren; uz koje uvite, ne zna se. Dalmacija će žestok udarac oćutiti, koji joj more tešku ranu a nedao Bog i smrt zadati. Bolje ranjeni nego ubiveni, nastojte barem, da nam taj udarac ne bude smrtan.

Zastupnici, uzdanice naše, vama na dušu i poštenje ovaj posao!

O pijanstvu.

Vino je dobar drug, ali i sramotni izdajnik.

Vino u sudu miruje, dali u pijancu luduje.

U vinu bludnost i ostali grisi.

Ko uvik u krčmi vino pije i pečeno meso jide, tudju dicu hrani.

Pijanac kudi krčmara, kad mu je puna glava a prazna kesa.

Rakija kruhu kandžija.

Pametnu je čoviku u vinu zdravlje i pokripljenje, a nepametnu pijanstvo i propast.

Ko svakomu u zdravlje napija, svoje zapija.

Pijanstvo zapada koliko hraniti dvoje dice.

Jedno misli pijanac a drugo krčmar.

Vino se pije u trbuh, a ne u glavu.

O litini - trgovini vina.

Primamo slideće visti:

Makarska, 20 stud. - Veći se dio vina prodao ovdi i u Primorju po 13-13½ i 14 for. hektolitar. Imade ga još koji stotinjak hektolitara ovdi i u Primorju ali se plaća po 14-15 i 16. To je sve vino ruso i opol. Crnoga je malo ili nimalo. Ulja ovdi slab rod - a mistavo po Primorju - jedino je da se masline dobro plaćaju. - Od ostalog ništa nova.

Sumartin (Brač), 24 stud. - Ove je godine litina bila neloša, samo što je dobar dio groždja odnila krupa. Maslina dosta, i rek bi da se dobro plaćaju. Trgovina vina idje sasvim dobro. Vino skupo, opol priko 14, a bilo priko 20 for. Svaki dan je u luci nikoliko brodova, koji krcaju vino. Većim dilom upravlja se za senjsku Riku. Na obali leži do stotine punih bačava koje čekaju parobrod.

Novalja, 25 stud. - Litos dobra litina. Učinilo je naše selo dosta dobroga sira, kojega mi posve lahko prodamo, budući dobra vrst. Trgovaca je bilo za sir od više strana, tako i za vunu. Sir se je prodao po 60 do 70 nov. kilo a vuna 85 do 1 forint kilo. Hrane, šenice bilo dobro, ječma i tako kukuruza nije bilo sasvim dobro zbog velike suše; vina bilo malo, tretinu manje nego lani, vrst je bila dobra, prodalo se već skoro sve 11 do 13 forinti stolitar.

Gdinj (Hvar), 25 stud. - Vina još malo, blizu 100 ekt. za prodaju u Obćini Bogomoljskoj, a ostalo se prodalo po 11 i 12 ektol. crnoga, a bilo po 14 i 19 ekt. Ulja u cieloj Obćini (Bogomoljskoj) sakupit će se od 7 do 800 (turanja) tisaka, u jednu rič svega blizu 1000 barila; jer nije najbolje urodilo u Bogomolji, a u Gdinju može se reći baš slabo. U ovoj obćini uživa se, Bogu hvala, podpuno zdravlje i mir, najveće blago svita.

18.12.1891

Trgovački ugovor s Italijom.

Iza našeg prošlog broja, u kojem amo prikazali golemu štetu, što bi Dalmacija oćutila, kada bi se ugovor sklopio, kako bi Italija hotila, raznile se po pokrajini svakojake glasine, što su iz Beča stigle, te tko ovako, tko onako, svak još prèda i pita što će biti. Što smo mi mogli doznati, stvar ovako stoji. U novom ugovoru nije se obalio porez vinu talijanskomu, kako smo se bojali, već se je reklo, da se ostane na starom ugovoru, to jest, da vino talijansko plaća 20 forinta carinarskog poreza (ne 10 kako smo prošli put pogrišno javili) kada bi na našu granicu stupilo. Da naši štioci vide, kako stari ugovor glasi, mi onu točku o vinu doslovce ovdi donašamo:

Točka XVIII. 64 (Trgovački ugovor za plovidbu od 7 prosinca 1887.)

Zaključni zapisnik.

III. Što se tiče B (Ulaz u Auštro Ugarsku) 5. U slučaju, kada bi se za vrime ovog ugovora utanačila pristojbina (taša) od talijanskih franaka 5.77 (naših po prilici for. 2:80) ili manje za uvoz vina u Italiju, bila bi to za sva vina iz Auštro-Ugarske, a tada i Auštro-Ugarska tog časa obvezana je, da dade polakšice i vinu talijanskomu za ulaz u Auštro-Ugarsku, kako je naznačeno u Br. 5 III glede tarife B. Pristojbina biti će od for. 3 i 20 novč. za svaki stolitar, a to na vino bilo u posudam ili u bačvam, bilo po suhu ili po moru.

Sada da vidimo kako glasi točka pod Br. 5.

III. (Sto se tiče tarife B ulaza u Auštro-Ugarsku) 5. Osobite polakšice utanačene pod Br. 2 u članku VII zaključnog zapisnika, pripojena trgovačkom ugovoru od 23 travnja 1867, uzdržat će se na for. 3 i 20 novčića za svaki stolitar, a to za vina iz sridnje Italije, Lombardije, Mletačke uz dužnost, da se dokaznicom potvrdi odakle je vino.

Po ovomu, kako se vidi posao je zapleten. Nije se Itaiji ništa sada u novom ugovoru odpustilo, ali naslanjajuć se na stari ugovor, ona bi mogla odpustiti Austriji, a ova morala bi odmah i njoj. Istina je, da se govori samo o vinu sridnje i gornje Italije, a ne jižne (Sicilije, Pulje) gdi ga najviše ima, ali pusti ti prst i ruka je gotova. Zašto dosad Italija nije tražila amo svomu vinu prolaska, ona je znala zašto nije, jer je mogla svoje vino u Francuzku slati. Sada kada su joj tamo vrata zatvorena, tražit će amo puta, tad nami zlo i naopako. Po starom ugovoru nismo na čistu, posao je za nas još ćorav i jeziv. Novom godinom kad se bude u viču o tomu govoriti i utvrdjivati, mi ćemo našemu puku svaku po tanko kazati. Drago nam je uz to danas javiti, da u odboru, koji će se o tomu baviti, nalazi se i naš zastupnik Dr Klaić, o kojemu smo sigurni, da će svoj glas dignuti i što bude više mogao, za nas nastojati.

PUČKI LIST.

Šta je nova u Splitu.

Sastanak. - Prikjučer trgovačka komora sazvala je svoje članove, trgovce, gospodare i težake na sastanak, što da se uradi na obranu našega vina proti talijanskomu. Bili su tu i naši zastupnici Bulat i Borčić, te kazali puku, koja nas pogibelj čeka, za svoje nastojanje u Beču obećali, a uz to napatili, da se molbenice sa svih krajeva na bečki sabor uprave. Sastavio se je za tu svrhu odbor, na čelu mu gosp. Petar pl. Tartalja, koji će sve obćine, gospodare, težake pozvat, da se molbenicam na Beč odmah obrate. Svak neka je dakle spravan, pogibelj nje daleka, vrime je kratko, ue dangubimo. Po nikim ričima, što smo tad na sastanku čuli, rek bi opet, da se nije vele bojati. O tomu pisat ćemo potanko u dojdućem broju.

1892